Hipokratija

Zdravo stanovništvo bogatstvo je svake države

Gošća današnje Hipokratije biće doktorka Danica Grujičić, po specijalnosti neurohirurškinja, profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu i direktorka Instituta za radiologiju i onkologiju Srbije.

U Opštoj deklaraciji o ljudskim pravima Organizacije Ujedinjenih nacija, stoji da su životi svih ljudi jednake vrednosti. Iako iz prava na život svih ljudi proizilazi njihova suštinska i formalna jednakost, u svakodnevnom životu ova ideja iz praktičnih razloga nije poštovana. Očigledno je da u tehnološki i kulturno najrazvijem zemljama, izdvajanja za preventivnu i zdravstvenu zaštitu stanovnništva prevazilaze mogućnosti zemalja u razvoju, a još više onih nerazvijenih. U Srbiji se za zdravstvo izdvaja 10 odsto bruto društvenog proizvoda, tj. 633 dolara po stanovniku, što nije dovoljno, ali je razumljivo, zato što znamo kroz šta smo sve prošli u proteklih nekoliko decenija. Zbog nedovoljno dobre infrastrukture u zdravstvu Srbije, pacijnti iz njenih udaljenih i siromašnijih delova, iz čisto tehničkih razloga savlađuju teškoće putujući tamo, negde, daleko, gde ih šalje izabrani lekar, jer medicinskih i zdravstvenih centara sa savremenm opremom nema dovoljno, Zbog toga su veliki pritisci na one postojeće centre, što dovodi do velikih gužvi, redova i gubitka vremena. To je razlog velikih nezadovoljstava bilesnih ljudi. Nezadovoljstvo se uvećava zbog dugotrajnih čekanja, i čestih situacija u kojima se ne mogu sprovesti potrebnii dijagnostički postupci u jednom ili dava dana - osim u privatnim ordinacijama. Ipak, posledcnjih godina načinjenm je napredak u zdravstvu, uprkos ekonomskoj situaciji koja u Srbiji još nije onakva kakvu bismo je želeli.

Druga stvar je deficit lekara nekih specijalnosti, na primer pedijatara, Iz Srbije se godišnje iseljava 300 - 350 lekara koji odlaze da bi radili u inostranstvu. Kad se pogledaju podaci unazad, onda se vidi da je u poslednjih dvadesetak godina, tj. od početka 21. milenijuma iz Srbije otišlo oko 10 000 lekara, što se itekako oseća.

Klučni razlog napuštanja Srbije je potraga za boljim životom ili još jednostavnije rečeno - za boljim zaradama. Isto važi ne samo za lekare i ostalo medicinsko osoblje, već i za druge profesije. To su normalne pojave kakvih je uvek bilo i kavih će uvek i biti.To što su plate male niko ne spori. Što se tiče zdravstva, dražava pokušava na različite načine da lekarima omogući nešto bolja primanja, Tako je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti omogućen dopunski rad u matičnim ustanovama posle kraja radnog vremena, kao u privatnim odinacijama. U tom Zakonu ima mnogo nejasnoća, a pored svega nisu usvojeni propisi vezani za Zakon, tako da će se na njegovu realizaciju čekati još koju godinu. Po novom Zakonu o zdravstvenooj zaštgiti, u stavu 233 omogućena je nagrada lekaru, jednaka vrednosti od 462 evra (!) sa obrazloženjem u kome se ističe narodni običaj davanja poklona lekarima u različitim vidovima. Po svemu sudeći, u primeni ovog zakona isplivaće problemi o kojima će se tek govoriti.

Jedan od neobičnih fenomena koji se viđa samo tamo gde ima dovoljno hleba i gde niko ne gladuje, kao što je to u Srbiji, jeste broj nezaposlenih lekara koji će u Srbiji uskoro dostići broj od 4 000. Jedan od razloga tome jesu odredbe o zabrani zapošljavanja, a drugi je tradicija. U Srbiji je uvek bilo na hiljade nezaposlenih doktor koji iz različitih razloga teško nalaze radno mesto na kome bi bili srećni i zadovoljni. O sličnim problemima i o načinu kako ih rešiti, govoriće naša draga i uvažena gošća.

Emisiju priprema i vodi prof. dr Momčilo B. Đorđević

broj komentara 0 pošalji komentar