Svetske muzičke pozornice

Dela Sergeja Prokofjeva (Drugi klavirski koncert u ge molu, opus 16) i Dmitrija Šostakoviča (Peta simfonija u de molu, opus 47). Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Španije diriguje Pablo Gonzales. Solista je Nikolaj Demidenko, klavir. Snimak je sa koncerta održanog 11. oktobra u Teatru Monumental u Madridu.

Ovaj koncert je prvi iz ciklusa Muzika pod sumnjom u kojem će u koncertnoj sezoni 2019/20 Simfonijski orkestar Radio-televizije Španije izvoditi dela sovjetskih kompozitora pisana u periodu od 1922. do 1953. godine, sa ciljem da se publika upozna sa ostvarenjima koja su na određeni način mogla da ugroze umetničke karijere kompozitora, ali i njihove živote.

Rad na Drugom klavirskom koncertu u ge molu, opus 16 Prokofjev je započeo 1912. godine, a dovršio ga već naredne. Premijera je upriličena 23. avgusta 1913. godine u Pavlovsku kada je solističku deonicu svirao kompozitor, dok je Aleksandar Aslanov dirigovao orkestrom. Međutim, prvobitna partitura je nestala u požaru tokom Ruske revolucije, pa je kompozitor, po sećanju i u odnosu na sačuvane odlomke klavirske deonice, napravio rekonstrukciju dela 1923, dve godine nakon što je završio svoj Treći klavirski koncert. Kako je jednom u šali rekao: „Koliko sam samo izmena u odnosu na prvobitno delo napravio, kao i način na koji sam ovom prilikom oblikovao orkestar, gotovo da više i ne podsećaju na moj Drugi koncert. Možda bih ovo delo mogao da označim i kao Četvrti koncert." Nastupajući kao solista, Prokofjev je ovu, drugu verziju koncerta premijerno svirao u Parizu 5. maja 1924. godine, kada je orkestrom dirigovao Sergej Kusevicki. Delo je posvetio svom prijatelju sa studija na Konzervatorijumu u Sankt Peterburgu - Maksimilijanu Šmithofu, koji je izvršio samoubistvo aprila 1913. godine. Ono se danas ubraja u red najzahtevnijih koncerata pijanističke literature.

Inače, kao i mnogi umetnici, Prokofjev je napustio Rusiju nakon revolucije 1917. godine, ali je bio i jedini koji se vratio nakon dvadeset godina, iz razloga koji do danas nisu detaljno proučeni. Kako istorijski izvori navode, njegov kompozitorski stil utemeljen u neoklasicizmu, dobra reputacija i porudžbine koje je primao od sovjetskih vlasti u nadi da će postati jedan od vodećih autora u muzičkom životu Rusije, verovatno su podstakli Prokofjevljev povratak u domovinu. Međutim, vreme je pokazalo da je kompozitorova kreativnost postala žrtva ideoloških diktata socijalističkog realizma, dok su njegovi pokušaji da ostane neutralan uzeli svoj danak, pošto nikada nije postao član Komunističke partije. A kao jedna od posledica njegovog odlaska iz Rusije bio je i gubitak orkestarske partiture Drugog klavirskog koncerta, koja je, kako pojedini izvori navode, zapravo uništena nakon što je napustio zemlju.

U drugom delu koncerta Simfonijski orkestar Radio-televizije Španije i dirigent Pablo Gonzales interpretirali su Petu simfoniju u de molu, opus 47 Dmitrija Šostakoviča, delo koje je predstavljalo kompozitorov povratak. Naime, kada je komponovao ovu simfoniju Šostakovič je izašao iz perioda komplikovanih odnosa sa političkim vlastima u Sovjetskom Savezu. Delo je pisano od aprila do jula 1937. godine i izvedeno sa velikim uspehom na koncertu održanom u tadašnjem Lenjingradu 21. novembra iste godine, povodom proslave dvadesete godišnjice Oktobarske revolucije. Lenjingradskom filharmonijom tada je dirigovao Jevgenij Mravinski.

Emisiju uređuje Irina Maksimović Šašić

broj komentara 0 pošalji komentar