Festival Proms 2019

Dela Riharda Štrausa (Tako je govorio Zaratustra, opus 30), Roberta Šumana (Klavirski koncert u a molu, opus 54) i Džejmsa Mekmilana (Priznanje Izobel Goudi). Škotskim simfonijskim orkestrom Bi-Bi-Sija diriguje Tomas Dausgard. Solista je pijanista Aleksandar Meljnikov. Snimak je sa koncerta održanog 2. avgusta u Rojal Albert holu u Londonu.

Ove godine festival Proms obeležio je nekoliko važnih događaja: 125 godina postojanja, kao i 150 godina od rođenja jednog od osnivača Promsa, dirigenta Henrija Vuda. Pored toga, kako je Dejvid Pikard, direktor festivala ukazao, ove godine Proms je proslavio i 50 godina od kada je misija Apolo 11 prvi put sletela na Mesec, što je predstavljalo jedno od najvećih dostignuća savremenog čoveka. Zato su programski urednici Promsa ove godine proširili fokus i na predstavljanje dela kompozitora koji u svojim ostvarenjima prave veze između muzike, prirode i okruženja.

Simfonijska poema Tako je govorio Zaratustra, opus 30 Riharda Štrausa jedno je od najznačajnijih dela muzičke literature poznog romantizma koja prave direktnu vezu za svetom izvan muzičkog. Štraus je ovo ostvarenje, inspirisano istoimenim Ničeovim filozofskim delom, komponovao 1896, iste godine kada je premijerno predstavljeno publici u Frankfurtu. Nakon uvodne Ode Suncu, sledi osam Zaratustrinih kazivanja: O starim svetovima, O vrhunskoj težnji, O radostima i strastima, Posmrtna pesma, O nauci, Ozdravljenje, Plesna pesma i Pesma noćnog putnika. Prvi zvučni zapis ostvario je Sergej Kusevicki sa Bostonskim simfonijskim orkestrom 1935. godine, a potom je 1944. godine realizovan snimak na kojem Štraus izvodi ovo delo sa Bečkim filharmoničarima. Takođe, odlomci ove simfonijske poeme popularizovani su i zahvaljujući filmu Odiseja u svemiru 2001 Stenlija Kjubrika iz 1968. godine.

Kada je 1990. godine premijerno izvedena kompozicija Priznanje Izobel Goudi Džejmsa Mekmilana, to je bio jedan od značajnijih trenutaka u modernoj istoriji Promsa. Naime, postavljajući u programsku šemu koncerta delo relativno nepoznatog mladog kompozitora - tada tridesetjednogodišnjeg Mekmilana - između Sibelijusovog Violinskog koncerta i Betovenove Četvrte simfonije, urednici su napravili hrabar potez koji se isplatio višestruko. Delo je doživelo trenutni uspeh i publika ga je pozdravila snažnim ovacijama, što je iznenadilo i samog kompozitora. A za uspeh i njegovu dobru recepciju prvenstveno je bila zaslužna tema prema kojoj je autor imao snažna osećanja i emocije. Naime, kao Škot, rimokatolik, Mekmilan je patio zbog posledica verske podele u svojoj zemlji, posebno za vreme protestantske reformacije, kada je, kako se navodi, pogubljeno preko četiri hiljade Škota koji su bili „u savezu sa đavolom, bavili se vradžbinama i veštičarenjem". Među njima je bila i Izobel Goudi, koja je 1662. godine preživela velike torture pre nego što je spaljena na lomači. Napomena koju je Mekmilan uneo u paritituru jasno govori o kompozitorovoj nameri: „U ime Škota, ovo delo žudi za oslobođenjem, opraštanjem i nudi Izobel Goudi milost i humanost koji su joj uskraćeni u poslednjim danima života... Ovo je Rekvijem koji ona nikada nije imala", ističe kompozitor. Inače, izvođenjem ovog dela Proms je proslavio i Mekmilanov šezdeseti rođendan.

Emisiju uređuje Irina Maksimović Šašić



broj komentara 0 pošalji komentar