Refleksije

Teodor Adorno: Metafizika – pojam i problemi

U emisiji REFLEKSIJE u četvrtak i petak možete slušati tekst Teodora Adorna „Metafizika – pojam i problemi”.

„Metafizika - pojam i problemi" je tekst petnaestog iz ciklusa predavanja, koja je Teodor Adorno držao tokom rada na knjizi Negativna dijalektika. Ovo predavanje je 20. jula 1965. godine Adorno započeo pitanjem: „Može li se i dalje živeti onaj oblik u kojem nam se metafizika danas nameće na tako gorući način? Osim ako sasvim ne oguglamo, teško je odoleti osećanju - a pod osećanjem podrazumevam iskustvo koje nije ograničeno samo na emocionalnu sferu - da samim to što nastavljamo da živimo oduzimamo tu mogućnost nekom drugom, kome je život bio osporen; da krademo život te osobe; kao da društvo koje je u svom sadašnjem apsurdnom obliku učinilo suvišnim ne rad već ljude, na neki način unapred određuje statistički procenat ljudi kojih se mora otarasiti da bi moglo nastaviti da živi u svom lošem postojećem obliku".

Pozivajući se na svoje prethodno predavanje u kojem je govorio o Aušvicu kao o nečemu nepojmljivijem od nepojmljivog, o nečem što je samu metafiziku promenilo u njenom najdubljem smislu, nemački filozof kaže: „Mogao bih da tome, ako hoćete, dam moralno-filozofski obrt i tvrdim kako je Hitler pred nas postavio novi imperativ - sasvim prosto, da se Aušvic ne sme ponoviti i da ničeg sličnog više ne sme biti. Taj imperativ se ne može (logički) obrazložiti, i to je ono što ima zajedničko s Kantovim imperativom. Kada Kant kaže da je njegov imperativ prosto dat, u tom iskazu nesumnjivo ima nečeg zlokobno autoritarnog i iracionalnog, ali u njemu je prisutna i svest da se sfera ispravnog postupanja ne utapa u puku racionalnost".

Nova metafizika o kojoj je u tekstu reč je ona koja je duboko uplovila u materijalnost ili, kako piše Adorno: „Kada vam kažem da pravu osnovu moralnosti treba tražiti u telesnom osećanju, u poistovećivanju s nepodnošljivim bolom, pokazujem vam iz drugog ugla nešto na šta sam prethodno pokušao da vam ukažem u mnogo apstraktnijem obliku, naime, da moralnost, ono što se može nazvati moralnim, to jest težnja ka ispravnom življenju, prebiva u neskriveno materijalističkim motivima; da metafizički princip zapovesti „Moraš" (ili ovde „Nemoj nanositi bol") - a ta zapovest je metafizički princip koji seže dalje od puke činjeničnosti - može naći opravdanje samo ako se osloni na materijalnu realnost, na telesnu, fizičku realnost, a ne na njenu suprotnost, čistu ideju; zato kažem da se metafizika uvukla u materijalno postojanje. Upravo to, taj prelaz pravih metafizičkih pitanja, i ako to mogu da kažem tako značajno, same metafizike u sloj materijalnog, jeste ono što konformistička svest, to zvanično „da" svake vrste, na svaki način pokušava da potisne. Verujem da kao deca još uvek to znamo, na onaj maglovit način na koji deca inače znaju takve stvari".

Preveo s engleskog Aleksa Golijanin.
Čitala Biljana Jovanović.
Urednica ciklusa Tanja Mijović.

broj komentara 0 pošalji komentar