Festival Proms 2019

Reprodukujemo snimak koncerta na kojem su violinistkinja Izabele Faust i Simfonijski orkestar Bi-Bi-Sija pod upravom Petera Etveša izveli dela Kloda Debisija, Petera Etveša, Bele Bartoka i Igora Stravinskog, koji je održan 24. jula u Rojal Albert Holu u Londonu.

Koncertno veče je započelo Prelidom za popodne jednog fauna Kloda Debisija, delom za koje je Pjer Bulez rekao da je njegovim nastankom „muzička umetnost počela da kuca novim pulsom", što je i potvrđeno zvučnim svetom Debisija u koji nas uvodi čuveni solo flaute, dajući ovom drvenom duvačkom instrumentu novu ličnost. Delo je nastalo nakon druženja sa simbolističkim pesnikom Stefanom Malaremoom, koji u svojoj poemi dočarava toplo letnje popodne tokom kojeg faun razmišlja o događajima od prethodnog dana. Da li su ga zaista posetile dve nimfe? Jedna plavooka, svetle kose i devičanskog izgleda, a druga tamna i senzualna, ili je sve to bio samo san...

Treći violinski koncert pod nazivom Alhambra mađarskog kompozitora i dirigenta Petera Etveša napisan je 2018. godine kao zajednička porudžbina Festivala u Granadi i Bi-Bi-Sija. Solističku deonicu ovog lirskog dela tumačila je Izabele Faust kojoj je Etveš i posvetio ovog delo pored Pabla Heras-Kazada, koji ga je dirigovao na premijeri u Granadi. Njegovu uporišnu tačku čini ton Ge, kao simbol Granade. Ili kako to autor sam kaže: „Budući da imam predilekciju ka kriptogramima, glavnu melodiju sam izveo iz naziva reči Alhambra, a takođe sam sakrio imena Izabele i Pabla negde u ostalim deonicama. Premda je violina glavni instrument, ona ima stalnog pratioca - mandolinu. Forma dela je slobodna, sa delimičnim repeticijam, ali to ne znači da se radi o rondu, već pre o šetnji kroz misteriozne prostore Alhambre", otkriva nam Peter Etveš.

Koncert održan 24. jula u Rojal Albert Holu u Londonu u okviru Festivala Proms nastavljen je Plesnom svitom Bele Bartoka iz 1923, godine, delom napisanim povodom proslave pedesetogodišnjice od ujedinjenja Budima i Pešte u jedan grad, te nije čudno što obiluje temama inspirisanim folklornim melodijama koje je kompozitor sakupio pre Prvog svetskog rata. Bartok je granice smatrao linijama kontakta, a ne linijama demarkacije, te su i folklorne teme kojima se inspirisao za ovo delo potekle iz različitih krajeva Srednje i Istočne Evrope.

Koncert je završen Svitom broj 2 iz baleta Žar ptica Igora Stravinskog, dela kojim je mladi kompozitor napravio prvi veći proboj na muzičkoj sceni. Priču o Kaščeju besmtrnom, mladom princu i začaranoj princezi, na sceni je uz pomoć muzike Stravinskog oživeo veliki baletski impresario Sergej Djagiljev 1919. godine.

Urednica emisije Sanja Kunjadić

broj komentara 0 pošalji komentar