Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

U emisiji POZORIŠNE AKTUELNOSTI možete slušati osvrt Aleksandra Milosavljevića na predstavu „Pozvani”, prema konceptu koreografa Sepea Bajensa i u produkciji kompanije „Ultima vez” iz Brisela, a potom o delu „Ali: strah jede dušu”, prema istoimenom filmu Rajnera Vernera Fasbindera, koju je u Slovenskom narodnom gledališču u Ljubljani režirao Sebastijan Horvat. Obe predstave izvedene su na 53. BITEF-u.

Predstava Pozvani jedan od najupečatljivijih primera imerzivnog teatra koje je ovogodišnji BITEF ponudio svojim posetiocima, a u njoj praktično nema nikavog razgraničenja između publike i učesnika. Kako se predstava odvija, gledaoci od pukih posmatrača, preko faze sramežljivog i uzdržanog participiranja, mahom svedenog na mehaničko ponavljanje zadatih postupaka, postaju oslobođeni učesnici procesa: trčali su, skakali, preskakali one koji su ležali na podu, na razne načine su uspostavljali komunikaciju s ostalima na ovoj neobičnoj pozornici, sada više ne očekujući bilo kakva uputstva. Jednostavno, scenski sistem je počeo da funkcioniše, a naslov predstave je dobio puni smisao. Oni koji su se odazvali pozivu postali su kreatori predstave, piše Aleksandar Milosavljević i dodaje: „nije neophodno uzeti učešća u ovoj igri da bi postalo jasno da ona učesnicima nudi uzbuđenje. I ispočetka rezervisanom gledaocu, koji je za sebe izabrao poziciju posmatrača, bilo je očigledno da oni drugi, učesnici, osećaju radost zbog zaigranosti, zbog slobode koju imaju u odnosu na stege kakve podrazumevaju klasični oblici pozorišta i zbog mogućnosti da rasterećeno komuniciraju s ostalima... Za one koji su umorni od stvarnosti na koju smo osuđeni - ne samo u Srbiji - Pozvani će ponuditi jedan sat relaksacije; ona može da bude eskapistička, ali i da probudi nadu da bi kreativnost, makar i zadato-kontrolisana, ipak mogla da predstavlja nekakav spas.".

* * *

Pobednik ovogodišnjeg BITEF-a je slovenačka produkcija Ali: strah jede dušu koja je dobila Gran pri „Mira Trailović" namenjen najboljoj predstavi, žiri novinske kuće Politika je Sebastijana Horvata nagradio za najbolju režiju, a publika je ovoj predstavi dala najvišu ocenu. Autor dramatizacije i adaptacije teksta za predstavu, Milan Marković Matis, nije menjao ni prostorne a ni vremenske okvire koji određuju radnju Fasbinderovog filma snimljenog 1974, samo dve godine posle zloglasnog upada palestinskih komandosa u minhensko Olimpijsko selo, gde su izvršili masakr izraelskih sportista. Ovaj napad je, osim međunarodne političke krize i naknadne osvete izraelskog Mosada, u Nemačkoj provocirao i niz društvenih reakcija, a ponajpre je probudio ksenofobiju. Ipak, Fasbinder se nije direktno bavio terorističkim napadom i njegova umetnička analiza nije zadirala u sfere takozvane visoke politike, naprotiv, kako njegov film, tako i slovenačka predstava donosi intimnu storiju o dubinskim posledicama minhenske tragedije i o odjecima tog događaja na planu ondašnje nemačke svakodnevice. Dakle, pratimo reakcije takozvanog običnog sveta - lokalnog trgovca, komšiluka, kolega s posla - na emotivnu vezu a docnije i brak između šezdesetogodišnje Nemice, poljsko-jevrejskog porekla, i znatno mlađeg Marokanca, pri čemu će se pokazati da je evidentno da se od 1974. godine do danas ništa nije promenilo.

Čitala Dušica Mijatović.
Urednica emisije Tanja Mijović.

broj komentara 0 pošalji komentar