Hronika Trećeg programa

Pročitaćemo osvrte Saše Tošković i Sonje Ristić na koncerte održane u okviru 51. Beogradskih muzičkih svečanosti. U nastavku Hronike emitovaćemo tekst Srđana Damnjanovića napisan povodom nedavne smrti Imanuela Valerštajna.

U nedelju, 13. oktobra, u Dvorani Kolarčeve zadužbine nastupio je ansambl „La Voče Strumentale" (La Voce Strumentale) predvođen violinistom, kontratenorom i dirigentom Dmitrijem Sinkovskim. Na repertoaru su bila dela baroknog kompozitora Antonija Vivaldija - Godišnja doba, koncerti za violinu opus 8, Koncert za lautu i violu d'amore u de molu i Kantata Česate, omai Česate. Kako ocenjuje Saša Tošković, kroz ovaj ciklus koncerata Sinkovski je opravdao epitet virtuoza - u tehnički zahtevnijim stavovima violinista je demonstrirao neverovatnu brzinu i preciznost sviranja, ostavljajući utisak da iskorišćava sve ekspresivne i zvučne kapacitete instrumenta, dok je u laganim stavovima iskazao melodičnost i kantabilnost Vivaldijeve muzike, posebno one koju je komponovao za violinu. Sinkovski i ansambl odavali su utisak harmonije, balansa, uigranosti i zadovoljstva pri zajedničkom muziciranju, a tri bisa izvedena posle veoma zahtevnog koncertnog programa, svedočila su da je barokni svet ruskih muzičara osvojio našu publiku.

* * *

Sonja Ristić piše o nastupu mladog kineskog pijaniste Žanga Šenglianga, poznatijeg kao Niu Niu, koji se publici 51. BEMUS-a predstavio 15. oktobra u Kolarčevoj zadužbini. Kompozicije Franca Šuberta, Frederika Šopena, Feliksa Mendelsona i Franca Lista deo su repertoara koji Niu Niu izvodi na svojoj svetskoj turneji, u okviru koje je i ovaj koncert, a u svoj beogradski nastup pijanista je uvrstio i Betovenovu Mesečevu saonatu, kako bi odao počast 250-godišnjici rođenja kompozitora. Kako zaključuje kritičarka, Niu Niu je pokazao visok nivo tehničkih sposobnosti, te su izvođenja virtuoznih dela uglavnom bila uspelija od kompozicija laganog tempa, u kojima je bilo neophodno izneti brojna dinamička nijansiranja. Kada je reč o osećajnosti koju je pijanista uneo u svoju interpretaciju, steiče se utisak „naučenosti", pre nego trenutne inspiracije i emocija, tako da su visoka očekivanja publike s početka koncerta ispunjena samo delimično.

* * *

Američki sociolog Imanuel Valerštajn umro je 31. avgusta, a ostao je upamćen kao zagovornik teorije svetskih sistema. Njegova testamentarna poruka glasi da kraju haosa svetskog sistema možemo doprineti afirmisanjem relativno egalitarnog i potpuno demokratskog sistema. Valerštajn je zagovarao odbacivanje evrocentričkih pretpostavki kao i negovanje trezvenijeg osećaja za istoriju, koji ne iziskuje nove fanatizme, nego naporan intelektualni rad. Osim toga, kako ističe Srđan Damnjanović, Valerštajn je rehabilitovao ulogu i položaj intelektualca u doba kada, shodno opštem stanovištu, intelektualac predstavlja anomaliju s kojom treba raskinuti. Kritika američke politike, zbog koje je u našoj zemlji osvojio sve simpatije, nije bila primarna oblast njegovog intelektualnog interesa, već je to bila tematizacija položaja neevropskih društava, prvenstveno Indije i Afrike.Podrška antisistemskim pokretima širom sveta, kritika odnosa metropole i periferije, kao i analiza globalnog kapitalizma, učinili su da nove generacije u njemu vide perjanicu antiglobalističkog pokreta, uz Burdijea i Čomskog.

Čitala Marica Milčanović.
Urednica emisije Tanja Mijović.

broj komentara 0 pošalji komentar
Hronika Hronika

Autor:
Treći program

Kao kulturno-informativani nedeljnik Trećeg programa, HRONIKA svakog ponedeljka donosi osvrte i prikaze aktuelnih pojava i dešavanja u umetnosti i nauci. [ detaljnije ]