Majstori baroka

Mali moteti Sebastijana de Brosara.

Ovaj francuski teoretičar, kompozitor, sveštenik i bibliotekar, rođen je 1655. godine u normandijskom gradu Kanu. Obarazovanje je stekao najpre u jezuitskoj školi, a potom je pohađao i tamošnji univerzitet, gde je učio filozofiju kao i teologiju. Znanje iz oblasti muzike sticao je kao samouk: svirao je lautu i prepisivao i komponovao dela za ovaj instrument. Sredinom osme decenije sedamnaestog veka počeo je da dobija porudžbine, a negde u tom periodu je postao sveštenik i preselio se u Pariz, gde je objavio nekoliko svetovnih kompozicija.

Od 1687. Brosar je delovao je kao vikar u Strazburškoj katedrali, a potom i kao kapelmajstor. Dve godine nakon dolaska u Strazbur, osnovao je Muzičku akademiju, gde je dirigovao i organizovao koncerte svetovne muzike, kao i izvođenja francuskih opera i baleta. Tokom boravka u ovom gradu, napisao je dve zbirke moteta i šest zbirki pesama. Krajem sedamnaestog veka otišao je u Mo, gde je radio kao kapelmajstor, ali se najviše bavio teorijskim radom. Umro je u tom gradu, 1730. godine.

Sebastijan de Brosar je u istoriji muzike ostao poznat pre svega kao autor prvog Muzičkog rečnika u Francuskoj, a potom i obimnog kataloga koji je poklonio Luju XV. U njemu su se nalazili neobjavljeni rukopisi njegovog prijatelja Etjena Luliea, kao i Brosarovi moteti koje večeras slušate.

Njegova muzika počela je da se izvodi tek krajem dvadesetog veka, a u njoj su pristuni uticaji Lilija, Mišela de Lalanda i Šarpantjea, dok je određena tehnička i izražajna rešenja preuzeo iz italijanske muzike, kao i iz zemalja nemačkog govornog područja.

Autorka emisije: Jelena Damjanović.

broj komentara 0 pošalji komentar