Pozorišne aktuelnosti

U emisiji POZORIŠNE AKTUELNOSTI možete slušati osvrt Aleksandra Milosavljevića na predsatvu Štefana Kegija „Beograd na daljinski”, čiji tekst i režiju u Beogradu potpisuje Anton Roze, a izvode je članovi nemačko-švajcarske trupe Rimini protokol, kao i na komad Žan-Lika Božola „Nemoralne priče – 1. deo: Kuća majke” u produkciji Kompanije Non Nova iz Nanta. Obe predstave izvedene su na nedavno završenom 53. BITEF-u.

Ovogodišnji nastup slavne trupe Rimini protokol Beograd na daljinski nije se dešavao na pozornici, pa ni u teatru, nego je scena postao sam Beograd. Među publikom BITEF-a ova predstava je dobila kolokvijalni naziv Šetnja, mada nam reditelj Štefan Kegi i njegovi saradnici nisu ponudili obično turističko razgledanje naše prestonice. Očigledno odlično pripremljeni, autori i akteri Rimini protokola praktično grade posebnu adaptaciju osnovne dramaturško-scenske matrice svakog pojedinačnog izvođenja ovog projekta u gradu u kojem će Šetnja biti prikazana. Tako je nastala i adaptacija za Beograd, u kojoj gledaoci, dobijajući instrukcije posredstvom slušalica na ušima, usput doznaju maršrutu i dobijaju konkretne zadatke, te postaju učesnici složenog performansa. Tokom šetnje od Novog groblja do Doma omladine, obilazeći određene punktove i izvršavajući nimalo komplikovane naloge, gledoci postepeno generišu vlastitu verziju onoga u čemu participiraju, ali i sopstveni, nužno subjektivni, doživljaj te kreacije koju, igrajući u njoj, u isti mah i posmatraju, obaveštava nas Aleksandar Milosljavljević.

* * *

Smisao specifičnog kostima i karakteristične šminke Fije Menar u predstavi Nemoralne priče - 1. deo: Kuća majke nije samo u pukom oneobičavanju, već aluzijom na film Blejd raner Ridlija Skota pokreće mnogo dublje i složenije asocijacije. Na film, pored ostalog, upućuje i atletska građa francuske umetnice, njeno snažno, mišićavo telo koje kao da je dizajnirano po merama robota od kojih se očekuju posebne vrste svakovrsnih napora. I baš kao što se u Ridlijevom filmu pokazuje da će u budućnosti replikanti, kreirani čovekovom pameću, u sebi sačuvati više hunamosti nego ljudi, tako i svojom scenskom akcijom Menarova provocira publiku da u konkretnoj situaciji ispolji ljudskost. Pred gledaocima će ona od kartona strpljivo praviti monumentalnu srukturu za koju će se u jednom času pokazati da je replika antičkog hrama, a kada rad bude pri kraju, na scenu će se spustiti kiša koja će postepeno, natapajući karton, destruisati građevinu. Kako se propadanje nastavlja, junakinja predsatve pokušava nekako da spreči taj proces, ali u jednom času njena pažnja više neće biti usmerena na spasavanje zgrade nego na - gledaoce. Kako objašnjava Milosavljević, iz stanja očaja njeno raspoloženje se razvija u aktivno iskazivanje besa zbog pasivnosti ljudi u gledalištu. Kao da nam poručuje: Kako možete ovo mirno da gledate? Zar niko neće da mi pomogne? Da li je moguće da se nikoga od vas ovo ne tiče?

Čitala Biljana Jovanović.
Urednica emisije Tanja Mijović.

 

(Foto izvor: festival.bitef.rs)

broj komentara 0 pošalji komentar