Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

U emisiji POZORIŠNE AKTUELNOSTI možete slušati osvrt Aleksandra Milosavljevića na predstavu „I svaki put kao da je prvi”, u režiji Jovane Tomić i koprodukciji Kruševačkog pozorišta i Art teme iz Beograda.

Dramska osnova za predstavu I svaki put kao da je prvi nastala je na temelju fragmenata iz pojedinih dela Bore Stankovića (Tašana, Koštana i Pokojnikova žena), i tako je poslužila za generisanje nove, a zapravo stare priče o sudbini i položaju žena u svetu stvorenom za muškarce. Autora adaptacije, Dimitrija Kokanova, kao i rediteljku Jovanu Tomić zanimao je, pre svega, spoj Stankovićevih likova i situacija kroz koje su opisane njihove životne sudbine, s jedne, i atmosfere našeg vremena, s druge strane. Namera je bila proveriti da li su se, osim spoljašnjih okolnosti, promenile i one unutrašnje, suštinske, a koje se tiču eventualne promene senzibiliteta i svetonazora, dakle, života samog.

Kako komentariše Aleksandar Milosavljević, Kokanov se ponajpre oslobodio ideje fatalnog derta, on se neće baviti iracionalnim strastima i atmosferom „pustog turskog", ne zanimaju ga folklorni i, naročito, parafolklorni elementi na osnovu kojih je, recimo Koštana, u nas mahom bila potpuno pogrešno scenski čitana. U predstavi se ukazuje i na mušku ranjivost, na njihov nestabilan položaj u svetu krojenom upravo po njihovoj meri, na fragilnost prividnog muškarčevog superiornog društvenog statusa. Tako nastaje relativizacija naizgled dominantne ženske vizure, bezmalo sve vreme sagledane iz ženskog ugla, a otvaraju se prostori za ozbiljnije promišljanje mnogo složenije uspostavljenih muško-ženskih relacija.Na ovaj način formiran dramski materijal, kao i bogata te strukturom složena slika komplikovanog univerzuma, u predstavi su scenski konkretizovani izrazito svedenim sredstvima. Ispostaviće se da je rediteljski postupak Jovane Tomić uspešno odoleo eventualnim iskušenjima gabaritnih inscenacija, dosledno poštujući ponuđenu adaptaciju, a omeđen uslovnostima kamerne scenske postavke. Nema sumnje da je predstava I svaki put kao da je prvi, uz subotičku Koštanu Andraša Urbana, vranjsku Ružu, uvelu Jelene Mijović i Milana Neškovića, ili već davnu nišku Koštanu Branislava Mićunovića, još jedan od doprinosa svojevrsnoj demitologizaciji Bore Stankovića, te primer provokativnog teatra koji svome vremenu postavlja adekvatna pitanja.

Urednica emisije Tanja Mijović.

broj komentara 0 pošalji komentar