Широм затворених очију – Отисак Душе

Смирена љубав

Браћо, љубав је учитељица, али је треба знати стећи, јер се она тешко стиче, скупо се плаћа, дугим радом и полагано, јер волети треба не случајно и за тренутак, него за свагда. Случајно може свако заволети - и злочинац ће заволети.
Младић, брат мој, птице је за опроштење молио: то изгледа скоро бесмислено, али је истина, јер је све као океан, све тече и додирује се: на једном месту додирнеш, на другом крају света одјекује. Нека је безумље птице за опроштење молити, али и птицама би било лакше- и детету и свакој животињи око тебе, кад би ти само био бољи но што си сад - макар за мрвицу.
Све је као океан, кажем вам. Тада би се и птицама почео молити, васионском љубављу мучен, као у неком усхићењу - молио би их да ти и оне твоје грехе опросте. Цени усхићење, ма како оно људима изгледало бесмислено.
Пријатељи моји, молите радост од Бога. Будите радосни као деца, као птичице небеске.
Браћо, не бојте се грехова људских, волите човека и у греху његовом, јер кад ко воли човека грешног, то је већ слика Божанске љубави и врхунац је љубави на земљи. Волите свако створење Божије и сваку мрвицу. Сваки листић, сваки зрак Божји волите. Волите животиње, волите биљке, волите сваку ствар. Будеш ли волео сваку ствар - и тајну ћеш Божију разумети у стварима.
А схватиш ли је једаред, ти ћеш је после неуморно почети познавати све даље и више, свакодневно. И заволећеш сав свет и васиону љубављу.
Животиње волите: њима је Бог дао клицу мисли и тиху радост. Човече, не узноси се, не мисли да си бољи од животиње: оне су безгрешне, а ти са својим величанством, ти само гнојиш земљу својом појавом, на њој траг свој гнојни остављаш после себе!
Децу волите нарочито, јер она су безгрешна као анђели и живе да би нас раздрагала и усрећила; она живе зарад чишћења срдаца наших, као неки путоказ за нас. Тешко ономе ко учини нажао детету.
Пред понеком мишљу останеш у недоумици, нарочито гледајући грех људски, па се запиташ: „Да ли треба силом побеђивати или смиреном љубављу?”
Свагда одлучуј овако: „Победићу смиреном љубављу.” Одлучиш ли се тако једаред за свагда, цео свет ћеш моћи покорити. Смирена љубав је велика сила, од свих најјача, нема јој равне на свету! Сваког дана и часа, сваког тренутка мотри на самога себе и пази на себе, да ти лик буде племенит.
Ето, прошао си поред малог детета, прошао си љут, са ружном речју, са озлојеђеном душом; и ниси можда ни приметио дете, али је оно тебе видело - и лик твој, ружан и зао, можда је остао у његовом слабашном и незаштићеном срдашцу. Ти то не знаш, међутим, можда си већ тиме бацио рђаво семе у његову душу, а то семе ће можда и порасти, а све стога што се ниси уздржао пред дететом, јер у себи ниси одгајио пажљиву и делатну љубав.
Много је на земљи нама непознато, али нам је уместо тога даровано тајно скривено осећање живе везе наше са другим светом, са светом горњим и вишим; клице наших мисли и осећања нису овде, него у другим световима. И ето, зашто кажу филозофи да се суштина ствари не може спознати на земљи. (Ф. М. Достојевски - Браћа Kарамазови) 

Најлепши одломци из књижевних дела ноћас у Отиску Душе. Kроз емисију води Душица Мијатовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар