Широм затворених очију - Само срцем се добро види

Била је ово недеља застрашујућег урагана али и одлазака дивних људи у небеско пространство.

Доајен српског и југословенског глумишта, редитељ и продуцент Љубиша Самарџић преминуо је након тешке болести у 81. години живота.
У децембру 2016. године, Самарџић је примљен у Клинички центар Србије, где је имао операцију на мозгу, након чега је пуштен на кућно лечење.
Љубиша Самарџић је рођен у Скопљу 1936. у породици рудара. Студирао је право, а потом је прешао на Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.
Његов таленат је откривен веома рано и добио је стипендију за студије код режисера Бојана Ступице. Самарџић је завршио Академију у Београду.
Глумио је у неколико десетина филмова - Валтер брани Сарајево, Бомбаши, Партизанска ескадрила, Сутјеска, Љубавни живот Будимира Трајковића, Мој тата на одређено време, Три карте за Холивуд.
Остао је незабораван по улогама у ТВ серијама Врућ ветар, у којој је играо чувеног Боривоја Шурдиловића Шурду, Полицајцу са Петловог брда,
Режирао је филмове Јесен стиже, Дуњо моја, Небеска удица, Мирис кише на Балкану.
За филм Јутро, где тумачи лик младог партизана суоченог с трагедијама рата, награђен је на фестивалу у Венецији 1967.
Златног лава добио је за улогу у фиму Странац 1967. године.
Своје награде, дипломе и признања поклонио је Југословенској кинотеци фебруара 2014. године. Легат је представљен јавности 27. фебруара 2016. године.
Надимак му је био Смоки.

А сад адио, Смоки
Велика звезда српског и југословенског филма, Љубиша Самарџић преминуо је у 81. години. Био је омиљен међу милионима гледалаца широм некадашње земље, омиљен међу редитељима и колегама.
Легендарни Смоки, Микајло, Шурда, Цане, Синиша, Бошко, јунак партизанских филмова, драма, романтичних комедија, вечити шармер, предан послу и породици. Обележио је историју југословенске кинематографије. Посебан глумачки пар били су Љубиша Самарџић и Милена Дравић.
„Ми смо били пријатељи, другари, почели смо заједно да радимо прво на филму Прекобројна са филмом Бранка Бауера, са филмом који нас је прославио и после тог филма смо проглашени као најпоетичнији, најпопуларнији, најбољи пар, онда смо позивани и за друге филмове", каже позната глумица.
„Дуго нисмо ништа заједно радили да би се поново срели, ја као глумац, он као редитељ и драго ми је да смо та два посла добро урадили", рекла је Милена Дравић и додала да је Самарџић био ведар, врло насмејан и расположен, позитиван.
Пуриша Ђорђевић поводом одласка великог глумца за РТС каже да је Љубиша толико добрих филмова снимио да ће историја учити од њега: „Љубиша је историја филма".
Синиша Павић истиче да је сви знамо да је Љубиша Самарџић био изузетан глумац, али да је он био и изузетан човек, а да то не иде увек заједно: „Када кажем изузетан човек, то значи не само одличан сарадник, не само човек који разуме шта тражите од њега, који гледа да то испуни максимално, да да све што може да би се оно што је на папиру оживело преко њега већ и једно господство. Он је задржао у највећој популарности оно што се зове људскост и срдачност".
Према речима Предрага Ејдуса, Смоки је бриљантно познавао глумца и процес, тако да је неколико реченица искусном глумцу било довољно да зна шта жели од њега.
„Никад није било импровизација. Он је врло тачно знао с ким ради и шта очекује од њега и то је оно што је мени импоновало", нагласио је Ејдус.
„Балкан је изгубио глумца који се неће поново скоро родити. Нису патетичне речи већ су истините", рекла је Неда Арнерић.
Балкан тугује.
Хрватски глумац Милан Штрљић истиче да је Самарџић био пун оптимизма. „Имао је огромну страст, за улогу, страст за камеру, бескрајну љубав према камери, и знам да сам као млад глумац био сретан што сам могао дружити и играти с њим да видим како то искусни прави глумци то раде", прича Штрљић.
„Знамо да је Љубиша и умирао на екрану и борио се и побеђивао и губио и враћао се у реални живот. Нажалост овај реални живот је победио ту фикцију коју живимо у професионалном делу живота", каже глумица Медиха Муслиовић са којом је Самарџић играо у серији Виза за будућност.
За Емира Хаџихафисбеговића Љубиша Самарџић остаће један од последњих витезова екс-Ју кинематографије: „Сјајан глумац, сјајан човек, било је привилегија бити у његовој близини".
Некадашњи директор Југословенске кинотеке и велики познавалац филмске уметности Радослав Зеленовић истиче да нас је напустио још један „репрезентативац" прве поставе Југословенског глумишта.
„Самарџићева каријера скоро се поклапа са историјом југословенске кинематографије. Он је био један од стваралачких темеља те кинематографије и веома омиљен глумац код милиона Југословена који су га обожавали као протагонисту филмских остварења и телевизијских серија", рекао је Зеленовић.

Спавај мирно, Смоки

Од славног глумца и легенде југословенског глумишта Љубише Самарџића који је преминуо у 81. години живота, међу првима се на Твитеру опростио драмски писац Синиша Ковачевић.
Он је написао: „Смоки! Спавај мирно, уз свог јединца, добра душо. Чекају те тамо у небеском биоскопу бољи од ових које остављаш. И филмови и људи".
Зеленовић је нагласио да је Љубиша Самарџић сарађивао са најбољим редитељима који су га сваки на свој начин изнова откривали као врхунског глумца.
„У свакој од историјских целина југословенске кинематографије Самарџић је учествовао прво као глумац, а потом и као продуцент и редитељ. Рано је одустао од позоришта које је том његовом одлуком доста изгубило, али добили су телевизија и филм. На нама је да сачувамо од заборава богат опус Љубише Самарџића", истакао је Зеленовић.
Наш познати хроничар културе и публициста Милан Влајчић каже да је Самарџић био један од најцеловитијих глумаца на југословенским просторима.
„Његова ведрина и шарм у комбинацији са талентом, а касније и искуством, значили су каријери барда глумишта. Његове улоге остаће упамћене у историји југословенске кинематографије. Са друге стране он се није задовољио само глумачким позивом већ храбро одлучио да се бави продукцијом и касније режијом филмова. Био је радознао интелектуалац и уметник ренесансног формата", сматра Влајчић.
Бобан Јевтић, директор Филмског центра Србије, напомиње да је Самарџић био један од највећих југословенских и српских глумаца свих времена, човек који за собом оставља блиставу професионалну биографију и неизбрисив траг у домаћој кинематографији али и на телевизији.
„Требаће нам године да би се тако једна огромна каријера ревализовала на прави начин и са свих аспеката. Мање се зна да је у својој редитељској и продуцентској каријери често давао прву шансу многим младим филмским ствараоцима који сада праве велике каријере, те да је и на тај начин оставио неизбрисив траг у домаћем филму. Једноставно речено, ненадокнадив губитак", рекао је Јевтић.

Међу звезде се преселио и Петар Лазић, мој вишедеценијски пријатељ и колега, новинар са великим Н у именовању професије, сатиричар и књижевник. Заменик главног уредника радија "Београд 202" преминуо је у Београду у 57. години живота.
Рођен 25. септембра 1960. у Косјерићу, Петар Лазић је један од најугледнијих сатиричара данашњице, а његова дела преведена су на тридесетак језика и заступљена су у више од 100 светских антологија, енциклопедија и зборника.
Публицистичке и теоријске текстове, есеје, прозу, поезију и афоризме објављивао је у стотинак листова и часописа у Србији, бившој СФРЈ и свету.

У штампи објављује од 1979. године. Каријеру на радију започео је 1982. године, најпре на студентском програму Индекс 202, где је био је један од аутора Индексовог радио позоришта.
Текстове за Индексово радио позориште почео је да пише 1983. године. Од 1984. до укидања 1996. био је аутор текстова, редитељ и "доживотни" уредник Индексовог радио позоришта.
Од 1996. до 1998. године био је главни и одговорни уредник сатиричног листа Наша крмача, директор и главни и одговорни уредник сатирично-политичког магазина Бреод 1999. до 2004.
Потом је био директор и главни и одговорни уредник дневног листа Глас јавности, помоћник одговорног уредника Блица и помоћник главног и одговорног уредника програма Београд 202.
Од 2008. уређивао је и водио на програму Београд 202 емисију "Црно-бели свет", а од 2014. до 2016. године емисије "Црна рупа" и "Уместо црне рупе".
Предавао је на Факултету за медије и комуникације у Београду, а почетком деведесетих био је шеф посланичке групе ДЕПОС-Нова Демократија у Скупштини Србије, и не треба да заборавимо да је Петар Лазић био једини који је поднео оставку за позицију која му је у Скупштини додељена.
Љубодраг Стојадиновић је написао ових дана: „Петар Лазић, најпревођенији српски писац у Италији, уредник и аутор емисије на Радио Београду "Бре 202" на којој смо од 2001-2005. направили преко 2800 сатиричних прилога. (Пера, Бора Ђорђевић, Сале Андрић, Прљави инспектор Блажа, Чеда Ставрић, Сашка Попов, Милан Милосављевић, Бранко Милановић и моја маленкост).
Наш "Бренд", на челу са Пером Лазићем, и певачима по списку, одржао је антологијски концерт у Дому омладине у Београду, 28. фебруара 2004. године. Лазић је био душа нашег лудачког бенда."
Владимир Марковић: „Отишао је још један пријатељ, још један добри дух нашег града, Петар Лазић.
Уз толико лепих и значајних ствари које је урадио, желим да му се захвалим за дивни текст који је написао за песму "Београд":
"Памтиш ли још наша јутра
И сад има нешто што нас веже
Има нечег у овом граду
Нека суза што ме стеже..."
Добар ветар, пријатељу.
Где год да кренеш тај град те прати.

Иван Мрђен, у „Данас у Блицу", среда 13. септембра пише:
Дуга
Колегиницу Биљану Вујасиновић Зец (1965-2017) упознао сам прошле године, Двадесетдругог децембра. О њеном раду у Радију Б92 (док је то заиста био радио и док је носио то часно име) чуо сам само похвале, па нисам био посебно изненађен што је, као главна и одговорна уредница Првог програма Радио Београда, наставила традицију коју су установили њени претходници Душан Радуловић и Ђорђе Влајић, да обавезно присуствује слави мојих пријатеља из ове медијске куће, официрске деце која свечано обележавају дан некадашње ЈНА.
Тог најкраћег дана у години, на истој прослави, последњи пут сам видео мог пријатеља Петра Лазића (1960-2017), чији се живот, стицајем несретних околности, окончао истог дана кад и Биљанин. Иако смо једно време заједно радили у „Блицу", за њега ме вежу многобројне успомене из периода 1985-1987, кад је он као легенда „Индексовог радио позоришта" у ревији „Дуга", у којој сам ја тада био заменик главног и одговорног уредника, уређивао сатиричне странице под насловом „Дуга иза облака".
Сад гледам у облаке и чекам било какав знак, јер сам сигуран да ће, ако Пера утврди да таква дуга заиста постоји, Биљана наћи начин да то некако објави!

Александра Биба Коларов: ''Љубиша, хвала ти што си ми веровао! Хвала ти што си ме увео у магију и убацио у моје срце искру, која је сад већ постала ватромет!
Твоја Рикица❤❤❤Недостајеш овом свету."

Из Вршца стиже глас! Сазнаћете зато у овој ноћи Београда 202 да је нови градоначелник Винко Лозић.

Причаћемо и о Степеницама али и о божанственој Готовуши.
Између брда и долина прошараних рекама и потоцима, шумама и ливадама, протеже се шарпланинска варошица Готовуша са 1300 становника српске националности. Налази се у саставу општине Штрпце, на југу српске Аутономне покрајине Косово и Метохија, на североисточним падинама Шар-планине, са обе стране горњег тока реке Лепенац и Готовушке реке. Насеље је добило име по готовим, разрађеним пољима на која су дошли преци садашњих становника Готовуше.

ПРЕПОРУЧУЈЕМ ВАМ:

Велику хуманитарну модну ревију
Верице Ракочевић Кузманчевић
на отвореном
„Београд је свет"
Х А Р М О Н И Ј А

Овом приликом Верица ће да нам представи нову колекцију fall-winter 2017/18 у суботу, 16. септембра, у 17 часова у Ускочкој улици.

Овај већ традиционални септембарски догађај у срцу Београда је више од модне ревије - то је удружени хуманитарни подухват и манифестација којом се промовишу урбано наслеђе Београда и космополитски дух његових грађана.
Овога пута, иницијативи Верице Ракочевић придружиле су се компаније Форма Идеале, Dexy Cо, Пертини, Еxspacе, као и туристичка агенција Манга травел, који су заједничким снагама учествовали у опремању Института за мајку и дете и донацијама дали драгоцени допринос унапређењу услова у којима бораве наши малишани.
Специјалне гошће на догађају биће кошаркашице Црвене Звезде као и Милица Петровић - чаробница на виолини која својом музиком оплемењује свакодневни живот својих суграђана свирајући у Кнез Михаиловој улици а за чији је изузетан таленат шира јавност сазнала тек недавно.
Колекција „Хармонија" инспирисана је складом текстура, боја, а спајање наизглед неспојивог у јединствену целину чини је другачијом од свих досадашњих. Коришћени су најфинији материјали попут кашмира, свиле, вуне и плиша, уз деликатну завршну ручну дораду. Форма је сведена, лежерна са пратећим најактуелнијим „оversizе" елементима.
Ревија се реализује уз подршку Скупштине града Београда која је обезбедила поребне дозволе за одржавање ове манифестације.
Целокупне трошкове организовања ревије сноси Атеље за дизајн ВР. Музика Вељко Кузманчевић.

„Ако вам "не иде", ако вам се не остварује очекивано, ако се не осећате баш најбоље у сопственој кожи, ако пружате мање него што бисте могли и постижете мање него што заслужујете, ако не можете да решите разне судбинске чворове... - ПОЈАЧАЈТЕ МОЛИТВУ!
И видећете резултате, веома брзо. У распону од брзе помоћи до правог правцатог чуда: од решења до спасења.
Једноставан савет. Лечи и помаже, разрешава и исцељује."
(Драгослав Бокан)

Не знам да ли Вам се догодило да досањате сан који сте снивали.
Уколико јесте, онда веома добро знате шта Вам се догодило.

Сањајте! УЗ БЕОГРАД 202!

„Само срцем се добро види!" (Егзипери)

Слушајте нас на ФМ 104,0 Мегахерца и преко Интернета.

Линк за слушање нашег Радија: http://tinyurl.com/Beograd202
Пронађите нас и на Твитеру: https://twitter.com/beograd202

Контакт:
++381 11 3249 202
СМС: 064 0202 200
Мејл: program202@gmail.com

Избор музике и продукција: НЕНА ОГЊЕНОВИЋ ТРКУЉА.

Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић .

„Човек мора да уме да види свет."

број коментара 0 пошаљи коментар