Знакови

Милица Ракић "Ја нисам ослободила Београд", Салон 77, Галерија савремене ликовне уметности у Нишу.

Изложбом "Ја нисам ослободила Београд" београдска уметница Милица Ракић наставља истраживања првих послератних година када је у нашој земљи (Југославији) промењена друштвено-политичка парадигма. На овој изложби она, користећи артефакте легата Коче Поповића, уметнички транспоноване на различите начине, ствара сопствени легат, успостављајући тако својеврсни дијалог између другарице Ракић и Константина Поповића. Иако је реч о двема различтим парадигмама, Милица Ракић указује да је та прошлост веома слична садашњости и да се ми, ма колико били удаљени од актера тог времена, понашамо, мислимо и комуницирамо веома слично њима. Изложба под истим називом, али различитим садржајем, отворена је 20. октобра 2017. у Установи културе "Пароброд". Иначе, и овај пројекат као и претходне који су се бавили мушко-женским односом, женским питањем или питањем идентитета, треба схватити као концептуална истраживања уметнице која при томе брише границе између живота и уметности.

"Милица Ракић односно другарица Милица Ракич, јесте артикулисани женски културно-политички агенс. Њен задатак јесте да сецирањем прошлости тумачи садашњост, те донесе или допринесе можда минималним, али значајним помацима актуелној уметничкој сцени опхрваној малограђанштином, тржишном комодифкацијом и прећутним неутрализованим модернизмом. Корак даље, Ракићка деконструкцијом патријархалних догми, успостављањем континуитета са политички радикалним потенцијалима авангардних покрета, али и проблематизовањем проблематике ауторства, исписује немогуће историје , односно оне историје које су непожељне, како уметнички, тако и идеолошки. Она то чини из артикулисане женске и антифашистичке перспективе која у ширем јавном простору локалне средине бива све маргинализованија и изложена репресији у односу на нагли раст неоконезервативизма, што подцртава ироничним тоном признања да није ослободила Београд (овим реферира на чињеницу да је Коча Поповић ослободио Загреб), те упире прстом управо на доминантан дискурс историјског ревизионизма у коме посебно нема места за жене, јер постоји друштвени консензус по коме он треба да брани, а она да рађа", записао је Владимир Бјеличић у предговору каталога.

Милица Ракић је рођена у СФРЈ, докторирала је на Факултету ликовних уметности у Београду, а представила је своје радове на 30 самосталних и више од 400 групних изложби у земљи и иностранству. Чланица је Удружења ликовних уметника Србије и Савеза комуниста Југославије.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар