Речено и прећутано

На Универзитету у Београду, све више студената учи албански језик.

Након рата на Kосову, Срби нису показивали интересовање за учење албанског, а ни косовски Албанци за српски језик. Данас, на Универзитету у Београду, све више студената учи албански. По незваничним информацијама број уписаних је готово утростручен.

Мотиви студената за учење албанског језика су различити. Неки желе да буду балканолози. Други долазе на ову катедру јер су ту успели да добију место. Има и оних, који верују да ће им знање албанског, олакшати потрагу за послом увиђајући све већу потребу за преводиоцима и судским тумачима. Није занемарљив ни културолошки аспект и жеља за бољим међусобним упознавањем.

На Kосову и Метохији слика мало другачија.

Током рата 1999. године, катедра за југословенске језике, на којој се изучавао и српски, била је укинута. Данашње генерације младих косовских Албанаца не говоре српски, иако је српски и даље један од званичних језика на Kосову.

У Медвеђи, општински службеници су добили налог о обавезном учењу албанског језика. Kоментари различити, много питања и сумњичавости.

Познавање језика као први корак међусобног упознавања тема је емисије у којој говоре Љиљана Сталетовић, новинар и Милена Беран, студент албанологије на Филолошком факултету у Београду. Чућемо и образложење општинских функционера Медвеђе.

Аутор Душанка Петровић.

број коментара 0 Пошаљи коментар