Сезона 2018/19 радијских преноса из Метрополитен опере у Њујорку, на таласима Радио Београда 2 и 3

Директан пренос из Метрополитен опере - Камиј Сен Санс: Самсон и Далила

Сезону оперских преноса из Метрополитена настављамо у суботу 23. марта у 18 часова опером "Самсон и Далила" Камија Сен Санса.

Насловне улоге у новој Метрополитеновој продукцији, након 20 година, тумаче амерички тенор Грегори Кунди и грузијски мецосопран Анита Рашвелишвили. Редитељ је некадашњи Београђанин Дарко Трешњак, добитник награде „Тони" за најбољу режију мјузикла у 2014. години - представу Џентлменски водич за љубав и убиство. Он је за свој деби у Метрополитену осмислио живописну, заводљиву продукцију са монументалним Дагоновим храмом у последњем чину, где насловни јунак под рушевинама грађевине сахрањује своје непријатеље Филистејце. Диригент је сер Марк Елдер.

Француски романтичар Камиј Сен Санс, водећа фигура француског музичког живота у другој половини XIX века, успешан као оргуљаш, пијаниста, диригент и истакнути коментатор музичких збивања, написао је 12 опера. Али, само је једно од тих дела освојило и задржало место на интернационалном репертоару - библијски оперски еп Самсон и Далила

Сен Санс је најпре 1867. године имао намеру да напише ораторијум на тему о Самсону и Далили, која му је била блиска захваљујући Волтеровом либрету за Рамоову оперу Самсон. Фердинан Лемер му је предложио да уместо ораторијума напишу оперу, па је тако млади песник био и очигледни избор за либретисту.
Због библијске теме коју француска публика није виђала на оперској сцени, композитор се сусрео са низом препрека у представљању дела у својој земљи, али је захваљујући великој заинтересованости и утицају Франца Листа, премијера била одржана у Вајмару 1877. године. Иако успех том приликом није изостао, проћи ће тринаест година до првих извођења у Француској (у Бордоу, Тулузу, Нанту, Монпељеу), а публика у Париској опери дело ће видети тек 1892. године.
Као извор за либрето Сен Сансу је послужила позната прича из библијске Књиге о судијама, која је упркос својој сажетости постала једна од најпопуларнијих сторија о љубави, или бар страсти, и која је архетипски опис ситуације у којој мушкарца издаје неморална жена. Сен Сансова опера, заједно са другим обрадама у различитим жанровима, имала је веома важну улогу у популаризацији ове приче. С временом је завладала позорницама, доказавши се као монументално, атрактивно дело у коме су легендарне интерпретације остварили неки од највећих певача: Џон Викерс и Енрико Карузо су блистали у улози Самсона, док су незаборавне Далиле биле Грејс Бамбри, Ширли Верет и Елена Обрасцова.

Радња опере, као и библијске приче, одвија се у Гази, главном граду античке Филистеје, и у долини Сорек, близу Јерусалима. Време догађања је око 1150. године пре наше ере. Сен Санса је посебно привлачила тема усамљености Самсона и Далиле, не само двоје љубавника већ и припадника супротстављених друштава. Свестан специфичности транспоновања историјских и митолошких прича у музику, записао је у мемоарима да „религиозне приче спадају у групу између историје и митологије. У њима заплет није превише важан јер је суштина у емоцијама; то је једина ствар коју музика својим божанским језиком треба да изрази". И, пошло је за руком Сен Сансу да напише управо тако емотивну, колористичну и драматичну партитуру - дело које представља компендијум његове разноврсне музичке генијалности. Делови попут Далилине заводљиве арије Mon coeur s'ouvre à ta voix (Моје срце се отвара на твој глас) и Баханалија, изузетног балетског фрагмента у финалној сцени, познати су и изван оперских кућа. У целој опери врло су сликовито и убедљиво представљена осећања и атмосфере које се крећу у широком изражајном луку: од снажних, грубих до егзотичних, од безосећајних до сензуалних и чак духовних.

Опера се одвија у три чина и четири слике.

ПРВИ ЧИН Палестина, 1150. п. н. е.

На једном тргу у Гази, група Јевреја моли Јехову да их избави из филистејскога ропства. Њихов вођа Самсон прекорава их због недостатка вере, а када филистејски заповедник Абимелек осуди и њих и њиховог бога, он га убије и одводи Јевреје. Велики свештеник Дагон долази из филистејскога храма и проклиње Самсонову чудесну снагу, а потом одлази односећи тело покојника на носилима. Један стари Јеврејин слави повратак Самсона. Спољне зидине храма нестају и појављује се Самсонова бивша љубав, Филистејка Далила, која га позива да дође у њену кућу. Заједно са својим служавкама заводљиво плеше пред Самсоном, који се оглуши на пророчанства старог Јеврејина.

ДРУГИ ЧИН У долини Сорек Далила моли своје богове да јој помогну у завођењу и разоружавању Самсона, те обећава Великом свештенику да ће пронаћи начин да Самсона учини беспомоћним. Појављује се Самсон, који је против своје воље обузет страшћу. Када се у потпуности предао Далилиним чарима, она се претвара да сумња у искреност његових осећања и тражи да јој докаже своју љубав тако што ће јој одати тајну своје снаге. Када он одбије, она заплаче. Самсон чује грмљавину, односно упозорење од Бога, али не може да одоли Далили. Убрзо након тога, сазнавши да се тајна Самсонове снаге крије у његовој дугој коси, Далила позива скривене филистејске војнике који упадају, осљепљују и одводе Самсона.

ТРЕЋИ ЧИН У тамници у Гази слепи Самсон окреће млин молећи се за свој народ који ће патити због његовог греха. Током баханалија у Дагоновом храму, Далила и велики свештеник исмевају Самсона терајући га да клекне пред Дагоном. Он замоли једнога дечака да га одведе до два главна стуба храма. Тада замоли Јехову да му поврати снагу и уз велики напор руши стубове на све присутне и на себе самог.

У току две паузе чућете интервју са мецоспораном Анитом Рашвелишвили који смо добили посредством Метрополитенове радијске мреже, као и разговор новинара Џеремија Николаса са реномираним британским виолончелистом Стивеном Исерлисом о стваралаштву Камија Сен Санса.

Уреднице преноса су Горица Пилиповић и Маја Чоловић Васић.

број коментара 0 Пошаљи коментар