Контрапункт

Велики лекари Великог рата

У емисији Контрапункт говоримо о симпозијуму под називом „Велики лекари Великог рата", одржаном 9. марта 2019. године у Дому Српског лекарског друштва, у организацији Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Повод за одржавање овог изузетно значајног Симпозијума је објављивање шест поштанских марака са ликовима лекара који су дали велики допринос раду нашег војног санитета и сузбијању епидемија три тифуса 1914/15. године. На овај начин ЈП Пошта Србије обележило је 100 година од завршетка Првог светског рата.
На Симпозијуму је истакнуто да је у лето 1914. у саставу Српског војног санитета било 409 лекара и 203 медицинара, који су углавном радили као самостални трупни лекари. После победе у Колубарској битки заробљено је око 45.000 непријатељских војника, међу којима је и око 3.500 оболелих, највише од пегавог тифуса. У децембру 1914. долази до појаве тифусних епидемија. Боловало је око 500.000 цивила, умрло око 100.000. У војсци је било око 100.000 оболелих и око 35.000 умрлих. У епидемијама три тифуса умрло је 58% лекара и медицинског особља.
Начелник војног санитета др Лазар Генчић наредио је да се депидикулација обавља аутоклавима. Др Војислав Ј. Суботић предлаже тзв. суву депидикулацију у „укопаним пећима" (прилагођене пећи за печење хлеба и сушаре за шљиве). Примена суве депедикулације у нишкој „дезинфекционој централи" почиње у марту 1915. Дезинфекционе централе које користе топли ваздух коришћене су у Обреновцу, Скопљу, Крагујевцу, Ваљеву, Пироту.
Због размера епидемије и броја умрлих лекара (119) и другог медицинског особља српско друштво Црвеног крста и Влада Србије затражили су помоћ савезничких влада и страних друштава Црвеног крста. За време рата у нашем санитету радило је око 200 страних лекара и више од хиљаду сестара. Највећи значај за сузбијање епидемије има енглеска мисија др Вилијама Хантера.
На Симпозијуму је саопштен и рад о реорганизацији војног санитета по преласку Албаније (1916), лечењу рањених и оболелих српских војника и највећим медицинским изазовима током трајања Солунског фронта (збрињавање рањеника и епидемија маларије).
Други део симпозијума био је посвећен раду лекара који су дали значајан допринос у превенцији заразних болести, сузбијању епидемија и лечењу наших војника.
О великим лекарима Великог рата говориће академик Радоје Чоловић и др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине Српског лекарског друштва.
Аутор емисије је Биљана Ђоровић.

број коментара 0 Пошаљи коментар