Гозба

Филозофија и историја. Велики рат

Уметничке интерпретације

"У самици врло рђаво, без књига, нема шта да чита, ни са ким се није дружио. Навикао је да увек чита. Највише пати због тога, што нема нешто да чита. Спава ноћу највише по четири сата. Увек сања. Лепи снови. О животу, о љубави, ништа што би застрашивало. Мисли о свему, нарочито о приликама у Отаџбини.
О рату је нешто чуо. Једну трагичну ствар је чуо: да Србија више не постоји. Његов живот је уопште тежак, Србија не постоји, са мојим народом биће рђаво. Није се могао избећи светски рат, од тога он није зависио. Био је идеалан човек. Хтео је да освети свој народ. Мотиви: освета и љубав. Целу маладост у таквом револуционарном расположењу. Говори о анархистичким списима, који су га побуђивали на атентат."
(19.2.1916. Казнени завод Терезиенштат. Из стенографских белешки др Мартина Папенхајма о разговорима са Гаврилом Принципом) 

У емисији Гозба о проблему историје и њене уметничке интерпретације разговарамо са професором Николом Стојановићем.

Аутор и водитељ је др Александар Лукић

 

 

број коментара 0 Пошаљи коментар