Антологија песника

Oд 28. маја до 1. јуна, можете чути како је своје стихове говорио Васко Попа.

Наш познати песник и писац Васко Попа (1922-1991) рођен је у Гребенцу код Беле Цркве. По етничком пореклу је био Румун. Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу. Уписао је Филозофски факултет у Београду, а студије наставља у Букурешту и Бечу. За време Другог светског рата био је затворен у немачком концентрационом логору у Зрењанину. Након завршетка рата дипломирао је на романској групи Филозофског факултета у Београду.

Прве песме објављује у листовима Књижевне новине и Борба.
Његова прва збирка песама Кора (1953), уз 87 песама Миодрага Павловића, сматра се почетком српске послератне модерне поезије.
После Коре, Попа је објавио следеће збирке песама: Непочин поље (1956), Споредно небо (1968), Усправна земља (1972), Вучја со (1975), Кућа насред друма (1975), Живо месо (1975), Рез (1981) као и циклус песама Мала кутија (1984), део будуће збирке Гвоздени сад, коју никад није довршио.
Од 1954. до 1979. године радио је као уредник у издавачкој кући Нолит у Београду. Слагањем усменог наслеђа, игара и загонетки, Попа је створио посебан песнички језик модерне српске поезије. Приредио је зборнике: Од злата јабука(1958), Урнебесник (1960), Поноћно сунце (1962).

Уредник емисије: Вељко Жујовић

број коментара 0 Пошаљи коментар