Српски на српском

У близини моје зграде налази се једна од бољих пекара у Београду. Па иако водим рачуна о томе шта једем и избегавам превише масно и слатко и често постим, један призор ме је натерао да одем у ту пекару и купим себи доручак. Једно јутро, како не бих закаснила на посао због гужве, изашла сам из куће раније.

Иако пекара није била отворена, испред ње је био дугачак ред. Распитала сам се код комшинице шта се дешава. Рекла је да чекају ред за бурек. Пошто је био петак, а бурек, сигурно, није посан, наставила сам даље. Сутрадан сам опет видела гужву и одлучила да и ја сачекам. Претпоставила сам да ће бурек бити превише масан и да ми неће пријати, али кад сам га пробала закључила сам да је врсан. Баш по мојој мери. Нимало масан, кора топла, хрскава. А већ у среду сам се питала да ли можда постоји и бурек који је посан?

У среду сам сазнала да ипак не праве постан бурек. На посао сам однела питу са печуркама, а колегама објаснила зашто ми јутро није баш најбоље почело. Пошто знају да водим рачуна о линији, питали су се како је могуће да ја себи за доручак купујем мастан бурек. Речима нисам могла да им објасним, па сам их повела да пробају. Пекар је отворено показивао колико је радостан када је у пекару ушло нас седморо. Кад смо завршили са јелом, желела сам да чујем њихове утиске. Мршава колегиница је рекла како је то за њу превише, да јој је бурек тешко пао и да сигурно ништа неће јести до сутрадан. Остали су се сложили да је бурек одличан, а то да ли је мастан или не, нису коментарисали. Најдраже ми је било када је колега, који је до тада пробао много различитих јела, рекао да је то најбољи бурек икада....

Аутор текста Маша Томић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Глумица Јадранка Селец.

Уредник Мирјана Блажић.

број коментара 0 Пошаљи коментар