Српски на српском

При нишкој железничкој станици почетком прошлога века бејаше се мотало пет мачака, које је формално плаћала српска држава. Ту су их били запослили да лове мишеве по магацинима за истовар робе. Ове цењене мачке, баш као и полиција, беху имале три класе, што им се највише по плати и стомацима видело. Један железнички чиновник извео је био једном те четвороножне званичнике и све их редом новинарима представио. Њихова су имена била: Марко, Митко, Сотир, Кева и Мица. Господа четвороношци презимена нису били имали, него само титулу: железничка мишија полиција.

Што се тиче ове мачје тевабије, могло се рећи да је господин Марко био врло строг мачор, прави страх и трепет свему мишјем свету. Пореклом из Јагодине, доведен по потреби службе, био је најстарији и према свима се био находио као неки полицијски комесар, али с тим изузетком, што није много полагао на класе. Господин Митко беше мачак черкеске расе са дугим брковима, који се нарочито био прославио као трагач по „доњим одајама" железничке станице. А иза Митка долази Сотир, који је важио као неки жандармски поднаредник, јер вечито пред станицом беше чувао излазе...

Глумица: Јадранка Селец

Уредник и водитељ: Мирјана Блажић

број коментара 0 Пошаљи коментар