Код два бела голуба

''Великих сазнања ово су тренуци, Кад брод, буром гоњен, нађе се у луци. Болна ми искуства дух клонули море, Ја сâм зору чекам али нигде зоре.''

Ово су стихови Владимира Станимировића, ствараоца у чијим су се песмама одразили историјски догађаји и дешавања у српском друштву прве половине 20. века, али и сасвим лични душевни немири. О овом, данас неправедно заборављеном песнику, говоримо у вечерашњој емисији ''Код два бела голуба''.

У својој студији о српском песништву под називом ''Биће и језик'' Радомир Константиновић је за овог песника рекао: ''Заиста, ниједна Станимировићева песма није дошла до пунијег израза; али, ниједна његова песма, и онда када је осуђена на таворење у баналности, није лишена извесног унутрашњег трептаја, веома слабог, и као неочекиваног, али који привлачи баш том својом слабошћу и неочекиваношћу, па може да се учини, после дужег прелиставања ''Књиге стихова'', да Владимир Станимировић доноси само једну једину вест: да поетског живота има и тамо где му се најмање надамо, и да у најдубљој поражености има неке наде.'' 

По професији правник, радио је као начелник једног одељења у предратном Министарству финансија. Преводио је текстове словеначких и бугарских песника. Владимир Станимировић је био и патриота. Као учесник Првог светског рата, налазио се у Штабу Дринске дивизије. Осетио је све страхоте повлачења српске војске преко албанских врлети и гудура 1915. године. У његовим песмама, које су често елегично интониране, присутни су љубавни, социјални и родољубиви мотиви и теме.

Аутор емисије: Војислав Карановић.

број коментара 0 Пошаљи коментар
Код два бела голуба Код два бела голуба

Аутор:
Тамара Крстић

Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]