Српски на српском

Мој комшија Неша има веома лош смисао за хумор. Ево баш јуче, излазим из стана, а већ касним да одем до поште док се не затвори, и питам га да ли може да ми каже колико има сати. А он ће, у свом маниру: „Могу” - и ћути. А ја се, помало и од муке насмејем, и упитам поново: „Па добро, ако можеш, хоћеш ли ми рећи колико је сати?”, а он, опет у истом тону, каже: „Хоћу.”

И тако, стојим и чекам да ми саопшти колико је сати, па схватим да сам опет упао у исту замку. Онда Неша, кад је видео да ми пара излази из ушију, почне да поправља ствар: „Види, комшо, да си ме питао колико је сати, јасно и директно, ја бих ти одмах одговорио. Овако, твоје питање је било могу ли и хоћу ли, па је мој одговор био у складу с тим. Немој да се љутиш, комшо, али признај да сам у праву." И пошто сам видео да ту расправе нема, пожурио сам да стигнем до поште, а успут сам размишљао како да му одговорим, да ја њега надмудрим.

Аутор текста - Марија Радивојевић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Глумац: Феђа Стојановић

Уредник: Мирјана Блажић

број коментара 0 Пошаљи коментар