Забавник

Женама је одвајкада у генима да се дотерују и да изгледају свеже и неговано. Зато не чуди што су се часописи са темама које су занимале даме од свог настанка бавили одевањем, фризурама, шминком…

Један од првих женских часописа у Београду била је илустрована ревија „Жена и свет", која је излазила између два рата, од 1925. до 1941. године. Уредници и власници желели су тада да еманципују жене, бавили су се њиховим положајем у друштву и нудили им садржаје којих до тада није било у домаћим часописима.

Едвард Тич, познатији као Црнобради, један је од најзлогласнијих пирата на свету. Обучен у црно, са шест пиштоља закачених на грудима, озлоглашени гусар је уплитао фитиље у своју дугу, црну косу и браду, одајући утисак да је више демон него човек, док је упадао на неки несрећни брод.  Брада је у 18. веку била веома непопуларна и ниједан угледни џентлмен није ни сањао да је пусти. Тич је можда пустио своју браду из бунтовништва, или да просто додатно ојача застрашујући изглед.

У Забавникову музичку кутијицу спаковали смо неке рокере који су инспирацију нашли у књижевности. Скоро сви знају да је песма Лејла Ерика Клептона посвећена Пети Бојд, тадашњој супрузи његовог најбољег друга Џорџа Харисона. Дуго је Клептон патио за Пети док се, на крају, нису и венчали. Иако посвећена Пети, инспирацију за песму Клептон је пронашао у књижевности. Стару арапску причу из 7. века персијски песник Низами Гањави преобликовао је у поему Прича о Лејли и Мајнуну. Младић се заљубљује у лепу Лејлу и опчињен њоме почиње да јој пише песме о његовој љубави у којима се често помиње њено име. Због тога су га људи прозвали Мајнун, што значи луд. Он проси Лејлу, али њен отац одбија да се она уда за ментално поремећеног младића. Лејла се удаје за другог човека, а Мајнун одлази у пустињу да лута...

Уредник и водитељ: Милена Шишкин

Слика са насловне стране преузета са: digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopis 

број коментара 0 Пошаљи коментар