Којекуда

У овој Којекуда причи упознаћете старе, традиционалне, народне игре Личана из Апатина. Они данас чине већинско становништво овог војвођанског града, а и сами га називају највећим личким местом.

Доселили су се овде после Другог светског рата 1946. године, када су, према тадашњем плану колонизације, у Апатин стигле прве борачке породице из Лике. То је, за овај градић било време великих демографских промена, постојеће немачко становништво се, махом, иселило, а у град се доселило неколико хиљада Срба из Лике. 

Данас у Апатину живи око седамдесет одсто Срба, углавном потомака личких досељеника. Са сетом и носталгијом говоре о својој постојбини. Чућете, кад их питате о Лици, да је то најлепше парче земље на свету. А људи су, кажу прави јунаци, високи крупни, јаки, голубијих срца. 

Дошавши у нову, потпуно различиту средину од оне из које су потекли, личани су у Апатину успели да сачувају своју традицију. Чувају је и једном од већ традиционалних манифестација, Личком олимпијадом, која се организује сваке године почетком јула. То је несвакидашња смотра старих спортова, народних обичаја и културе Личана, досељених у Апатин после Другог светског рата.


Завичајно удружење Личана Никола Тесла покренуло је ово такмичење, које се некад одржавало и у многим местима у Лици, а звало се Личке оке - име потиче од места одржавања, то је простор, односно место великог извора хладне питке воде, званог Оке.

Данас се Личка олимпијада одржава у Бањи Јунаковић, у непосредној близини Апатина, а спортске дисциплине потичу из старих времена, и део су народних, тачније, углавном некадашњих чобанских надметања: бацање камена с рамена, скок ступе (што значи из места), повлачење конопца, обарање руке...Уосталом чућете у овој причи о свим дисциплинама Личке олимпијаде. Забележиле су је овог пролећа у лепом Апатину Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.

Радио Београд 1, 08.05

 

 

број коментара 0 Пошаљи коментар
Којекуда Којекуда

Аутор:
Аутори: Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић

Емисија Радио Београда 1 која ће вас, баш како јој и назив говори, водити од Келебије до Медвеђе, од Бајине Баште до Неготина - у сеоца и градове, у прошлост и будућност, у стварно и могуће. [ детаљније ]