Грамофонија – Прокофјев: Пета симфонија

Чућете Пету симфонију у Бе-дуру опус 100 Сергеја Прокофјева у интерпретацији чланова Великог симфонијског оркестра Централне радио-телевизије СССР-а под управом Генадија Рождественског, са плоче коју је објавила продукцијска кућа Мелодија 1965. године.

Овај снимак је настао у едицији посвећеној симфонијској музици Сергеја Прокофјева коју је совјетски државни издавач покренуо средином шездесетих година. Поједине плоче из ове серије са препознатљивим омотом дизајнираним на основу портрета Василија Шухарева које је реализовао продуцент Игор Вепринцев, емитовали смо у претходним емисијама. Међутим, записи Пете симфоније се издвајају по томе што су у наредним деценијама доживели необично путовање обележено бројним реиздањима у СССР-у, САД-у и Европи, независно од осталих снимака из серије. Наиме, убрзо после оригиналног издања, објављено је неколико нових албума, са измењеним омотом, који су поред овог дела могли садржати и друга остварења. У периоду између 1965. и 1971. године објављена су и два лиценцна издања за иностранство. Прво је објављено у Сједињеним Америчким Државама посредством компаније Ејнџел са којом је Мелодија сарађивала, док је у Великој Британији посебно издање представио Хиз мастер'с воис. Током седамдесетих година објављено је још неколико совјетских источнонемачких винила, а значајно је истаћи и да је компанија Хај-деф тејп трансферс уврстила овај снимак међу своја дигитална реиздања важних снимака аудиофилског квалитета.

Још једна особеност ових снимака јесте и у томе што је свако реиздање имало нови омот са другачијим текстом и графичким решењем. Поред оригиналног дизајна на којем аутор програмског коментара није потписан, ниједно совјетско реиздање које је објављено са истим текстом не садржи име његовог аутора, за разлику од британске верзије коју је написао чувени музички критичар Малколм Рејмент, док је текст на немачким плочама дело музиколога Валтера Зигмунд-Шулцеа.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић

број коментара 0 Пошаљи коментар