Бетовен и ривали

Композиције Антона Еберла и Лудвига ван Бетовена

Бетовенов симфонијски опус је у 19. веку посматран издвојен из непосредног окружења, односно наратива „бечких класичара". Међутим, специфичност и оригиналност ових дела била је у спрези са новом улогом жанра симфоније и изразито креативног и компетитивног окружења у коме је Бетовен стварао. Једна од најинтригантнијих фигура у овом окружењу био је Антон Еберл, аустријски композитор који је, у периоду од 1803. и 1806. године, писао симфоније у исто време као и Бетовен, представљао их на истим или сличним полуприватним извођењима и јавним концертима и том приликом често добијао похвале музичке критике које су његова дела постављале изнад Бетовенових. Као што се може приметити, за разлику од најчешће деконтекстуализованих уодношавања Бетовена са Хајдном и Моцартом, однос са Еберлом је одиста право ривалство. Вечерас ћете имати прилике да чујете по једно симфонијско остварење ова два композитора, њихове симфоније у Ес-дуру, које су премијерно изведене 1803. и 1804. године. У хронолошком реду, прва је настала Симфонија у Ес-дуру, опус 33, Антона Еберла, и изведена је на приватном концерту у палати принца Лобковица, који је био мецена и Бетовену и Еберлу. Посебну пажњу у овом остварењу привлачи први став, Алегро фуоко е виваче са Анданте состенуто уводом, специфичним третманом оркестарских боја и тематским јединством: тако лагани увод доноси лирску тему која се развија у дијалогу сординираних гудачких инструмената и пуног дувачког корпуса, укључујући трубе и тимпане, а пажња слушаоца освојена је снажним тематским јединством постигнутим коришћењем мотивског материјала прве теме у мосту и у развојним одсецима.

Прво јавно извођење Еберлове Симфоније у Бечу било је 6. јануара 1804. на концерту у организацији самог композитора, а током лета извођена је и на популарним концертима на отвореном. Исте године, Бетовенова Трећа симфонија у Ес-дуру, опус 55, свирала се на приватним концертима у палатама принца Лобковица у Бечу и у Чешкој. Наредне године, обе симфоније су се нашле на репертоару приватних концерата у салону бечког банкара Јозефа Вирта, а 7. априла Бетовенова Симфонија представљена је и у Театру ан дер Вин. Коначно, 1805. и 1806. обе симфоније су и штампане. Бетовеново остварење данас је чувено под насловом Ероика; међутим, у разматраном периоду публици није био познат тај наслов нити програмско тумачење у вези са њим. Трећа симфонија Лудвига ван Бетовена издваја се као кључна у развоју жанра у којем главне карактеристике постају монументалност и сингуларни приступ сваком опусу. Ипак, ове одлике постоје као замеци у Еберловом остварењу; тако Бетовенов чувени Марча фунебре има својеврстан пандан у Еберловом лаганом ставу, такође обликованом као марш у це-молу.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић

број коментара 0 Пошаљи коментар