Бетовенова колекција Еурорадија

Вечерашњој емисијом започињемо годишњи циклус посвећен стваралаштву Лудвига ван Бетовена, у којем ћемо емитовати ексклузивне концерте које смо изабрали из понуде Еурорадија у склопу обележавања 250 година од рођења великог бечког композитора. У наредне 52 недеље - чућете водеће европске солисте, ансамбле и оркестре како изводе Бетовенова дела - од најпознатијих симфонија до његових мање познатих ораторијума. Такође, неколико специјалних емисија посветићемо и великим интерпретаторима Бетовеновог опуса - од пијаниста попут Артура Шнабела и Ани Фишер, преко гудачких квартета Такач, Албан Берг и многих других.

Овај циклус започећемо пригодно – двема најпознатијим симфонијама Лудивига ван Бетовена из његовог средњег периода стваралаштва – Трећом у Ес дуру у и Петом симфонијом у Це-молу, које спадају у канонска дела западне класичне музике. Чућете их у свежој и драматичној интерпретацији Жордија Саваља и његовог ансамбла Концерт нација који свира на инструментима из епохе. Пуна контраста, бескомпромисна и иновативна ова интерпретација одаје почаст Бетовеновој радикалности. Снимак је начињен на концерту одржаном 10. октобра прошле 2019. године у Дворани Пау Казалс у Аудиторијуму у Барселони.

Пре свих – ту је Ероика – како је Трећа симфонија позната до данашњих дана, која успоставља правац "симфонијског идеала" којем је Бетовен тежио у свом стваралаштву и који ће оставити неизбрисив и кључан траг у целокупној симфонијској продукцији XIX века. Звучна снага, ширење формалних и временских граница, једном речју радикализација музичких средстава издвајају ова из дела корпуса музике XVIII века дајући им снажну ауру новине и индивидуалности, као и утисак да се у њима крије репрезентација пута који психа прелази како би тријумфовала над недаћама и сопственим стегама. Ова трансцендентна, херојска, карактеристика Бетовеновог симфонизма је присутна у његовој драматургији коју најчешће сагледавамо као пут од таме до светла и која нигде није боље исказана него у Трећој и касније Петој, названој „Судбинска симфонија".

Ероика, иако се ослања на француске симфоније револуционарног периода, није замишљена као омаж револуционарној идеји, већ као омаж револуционарном јунаку – Наполеону (дуго је имала име Бонапарта симфонија), а у другом потезу и самом Бетовену. Јер ово је симфонија која се базира на разочарењу уметника-јунака у политичара-јунака. Ероика, је у том смислу прво дело наше истрајне романтичарске епохе – грађанске у својој основи, која фаворизује уметника-генија остављајући му на слободу и терет да за нас преводи у тонове, облике, слике и речи, фасцинантна искуства и ужасе егзистенције, док ми остајемо заштићени у оквирима наше приватне сфере.

Уредница Ксенија Стевановић 

број коментара 0 Пошаљи коментар