Јохан Георг Ликл и камерна музика

У току децембра пратићете други и последњи циклус емисија којима обележавамо 250 година од рођења аустријског композитора Јохана Георга Ликла, у коме ћемо сагледати Ликлов допринос на пољу камерне музике, у контексту стваралаштва његових савременика.

Јохан Георг Ликл, ученик Јозефа Хајдна и Георга Албрехстбергера, своју каријеру је градио у Бечу и Печују. У аустријској престоници био је активан од 1785. године, најпре као оргуљаш у кармелићанској цркви, а затим и као композитор зингшпила за музичка позоришта бечких предграђа. Након двадесет година рада у Бечу, добио је положај музичког директора катедрале у мађарском граду Печују, у коме ће остати до краја свог живота. Камерна музика представља поље на коме је Ликл био активан током читаве своје каријере. Док је у Бечу више пажње поклањао жанровима типичним за бечку школу, попут гудачког квартета, у Печују је превасходно писао камерну музику за дувачке инструменте.

Средином деведесетих година 18. века Ликл је компоновао три гудачка квартета, које је објавио 1797. године. Иако насловљен као збирка „Концертантних квартета", овај Ликлов опус је заправо писан у традицији бечке школе гудачког квартета, са делимичо наглашеним концертантним изразом. Квартет у Г-дуру је други у збирци и издваја се богатом мелодиком. Користећи композиционе поступке типичне за бечку школу, у првом ставу овог квартета Ликл изводи материјал друге теме из фигурације прве теме. Из истих година потиче и Ликлова збирка квинтета за обоу и гудаче, опус 26.

Четири године млађи од Ликла, Јозеф Велфл био је ученик Леополда Моцарта у Салцбургу, а на бечку музичку сцену закорачио је 1790. године. Након кратког боравка у Пољској, Велфл је крај 18. века провео у Бечу, наступајући као пијаниста и радећи као композитор популарних зингшпила. Из овог периода потиче његова збирка гудачких квартета, опус 4, објављена 1796. и 1797. године. Као и Ликлови квартети, Велфлов опус показује утицаје париског концертантног гудачког квартета, али је заправо снажно утемељен у бечкој композиторској традицији. Ово се огледа и у амбициозним композиционим решењима, укључујући четвороставачни циклус, комплексне лагане ставове у сонантом облику, те финала проткана фугатима.

Аутор: Срђан Атанасовски.
Уредница: Сања Куњадић.

број коментара 0 Пошаљи коментар