Са београдских сцена – Ауторски концерт Срђана Хофмана

Вечерашњу емисију посветили смо Ауторском концерту Срђана Хофмана, забележеном 13. новембра ове године у Великој сали Руског дома.

Рођен 1944. године, Хофман је основне и магистарске студије композиције завршио на Музичкој академији у Београду у класи професора Станојла Рајичића. Усавршавање је наставио 1974. године у Дармштату, а 1975. године у Штутгарту и Келну. Након тога постао је професор композиције и шеф Тонског студија Факултета музичке уметности у Београду. Хофман је био продекан и декан Факултета музичке уметности и проректор Универзитета уметности у Београду.

Најзначајније признање које се додељује домаћем аутору за композиторски рад - Мокрањчева награда - које је Срђан Хофман већ добио 2010. године за остварење Гледајући у Огледала Аниша Капура, 2016. му је додељено и за композицију Кроз кутије звука 1, за кларинет, виолу, клавир и електронику, коју је премијерно у Студију 6 Радио Београда извео трио Покрет. Осим ових признања, освојио је и Прву награде Трибине композитора за дело Концертантна музика 1994, као и за дело Знакови 1995. године, те награду Удружења композитора Србије и Велику плакету Универзитета уметности у Београду.

Опус Срђана Хофмана сачињавају бројна оркестарска, вокално-инструментална, камерна, солистичка, хорска и електроакустичка дела која су, сем у оквиру редовних концертних сезона, извођена и на водећим домаћим и иностраним фестивалима, као што су Музички бијенале у Загребу, Светски дани музике, Фестивал електронске уметности у Финској, Фестивал електроакустичке музике у Буржу, Бемус и други. Бави се и теоријским радом везаним за проблематику савремене музике, а аутор је већег броја студија објављених у стручним часописима и књиге Особености електронске музике.

У вечерашњој емисији слушаћете композиције: Знакови за флауту, виолончело, клавир и живу електронику, а потом и Хексагони: Пасторала за соло виолину истог аутора. Пасторала је део циклуса Хексагони компонованог у перидоу од 1974. до 1978. године. Ову композицију је први јавно извео Драгутин Богосављевић 1975. године на Музичкој трибини у Опатији.

Наслов циклуса, по речима Хофмана, указује на начин организовања тонског материјала, који се састоји од шесттонске лествице изложене кроз њених шест модуса, по једне транспозиције сваког од њих и серије састављене од почетних тонова транспозиција, као и својеврсне предорганизације начина коришћења других музичких параметара.

Следе композиције Кроз кутије звука 1 за кларинет, виолину и клавир и Гледајући у «Огледала» Аниша Капура за две озвучене харфе и процесор звука. Композиција је настала 2010. године на иницијативу харфисткиње Љиљане Несторовске. Партитура дела, по речима Срђана Хофмана, бележи један низ звучних рефлексија на неки од безбројних вишеструких, искривљених, искиданих и за 90 степени ротираних одслика кретњи гледалаца по белом, «бескрајном» простору одаје Гугенхајмовог музеја у Билбау, испуњеног Капуровим плочама-скулптурама различитих величина и облика које су обложене избрушеним, сјајним титанијумским фолијама.

На крају емисије чућете још и композицију Огледало за мецосопран, виолончело, клавир и камерни оркестар овог аутора. Дело је написано 2012. године на текст Рефлексије Дејвида Тејлора и неколико стихова из песме Огледала Силвије Плат. Како каже сам аутор, након композиције Гледајући у «Огледала» Аниша Капура, у којој се бавио превођењем физичког аспека феномена огледала у медиј музике - дошао је до филозофског питања идентитета и пролазности, како и питања сложених емоционалних и психичких стања о којима, у поменутој песми, свом огледалу, упечатљиво говори Силвија Плат.

Уредница емисије: Марија Вуковић.

број коментара 0 Пошаљи коментар