Фестивал Промс 2019.

Дела Бенџамина Бритна и Густава Малера изводи Симфонијски оркестар БиБиСи-ја под управом Едварда Гарднера. Солиста је пијаниста Леиф Ове Андснес, а суделују и Клаудија Манке, мецосопран и Стјуарт Скелтон, тенор. Снимак је са концерта одржаног 1. августа у Ројал Алберт Холу у Лондону.

Поред обележавања 125. годишњице од оснивања, организатори овогодишњег Промса су посебну пажњу посветили и прослављању 150 година од рођења диригента Хенрија Вуда, једног од оснивача фестивала. Тим поводом изведено је преко 30 дела која је својевремено Вуд премијерно представљао Промсовој публици.

Једно од остварења писаних за Промс по Вудовој поруџбини био је и Клавирски концерт Бенџамина Бритна, тада младог, перспективног двадесетчетворогодишњег композитора, а који ћемо слушати као прву нумеру. Иначе, Бритн је ово дело премијерно свирао на Промсу 1938. године када је Симфонијским оркестром БиБиСи-ја дириговао Хенри Вуд, на концерту из циклуса Новитети Хенрија Вуда. Међутим, увидевши након премијере извесне недостатке у трећем ставу, Бритн је дело преобликовао и представио на Фестивалу у Челтнаму 1946. године. На том концерту Бритн је дириговао Симфонијским оркестром БиБиСи-ја, а солистичку деоницу је свирао тада млади аустралијски пијаниста Ноел Мјутон-Вуд. Ова верзија дела потом је исте године представљена и на Промсу, када је Ноел Мјутон-Вуд свирао уз пратњу Лондонског симфонијског оркестра.

За разлику од колосалне осме симфоније - Симфоније хиљаде - коју је Густав Малер компоновао 1907. године, девета симфонија - писана годину дана касније и названа Песма о земљи - дочарава потпуно другачији свет. Композитор је био инспирисан стиховима из антологије старе кинеске лирике коју је под насловом Кинеска флаута објавио Ханс Бетге, а ово дело је сматрао опроштајем од овоземаљског живота. Наиме, 1907. године, када је Малер имао 47 година, саопштено му је да је његово срце у таквом стању да ће живети још свега неколико година. У то време доживео је и велике ударце на приватном и професионалном плану, јер је у кратком раздобљу изгубио старију ћерку Марију и место директора Бечке опере. Егзистенцијална криза је била покретач да аутор преиспита мрачну границу између живота и смрти: „Један једини ударац", писао је Малер, „био је довољан да изгубим сав спокој и мир који сам икада постигао. Стојим лицем-у-лице са празнином и сада, на крају свог живота, морам да почнем да учим како да поново ходам..."

Хенри Вуд је био један од првих диригената који су на Промсу изводили Малерова дела: 1903. године дириговао је Прву, а 1905. и Четврту симфонију. Песму о земљи је премијерно извео 1914. године у Квинс Холу у Лондону, када је ово дело публика примила са великим одушевљењем, међутим на Промсу је она, услед ратних околности, изведена тек 1945. године када је Симфонијским оркестром БиБиСи-ја дириговао Едријен Боулт.


Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић.

број коментара 0 Пошаљи коментар