Aлександaр Милосављевић: Позоришне актуелности

У емисији ПОЗОРИШНЕ АКТУЕЛНОСТИ можете слушати осврт Александра Милосављевића на представе „О мишевима и људима” и „Капитал”, које су изведене на Бијеналу црногорског театра, одржаном од 22. октобра до 1. новембра у Подгорици.

Предстaва О мишевима и људима, према истоименом роману Џона Стајнбека, чију драматизацију потписује Стела Мишковић, а режију Дино Мустафић, настала је у копродукцији „Барског љетописа" и Градског позоришта из Подгорице. Иначе, радња Стајнбековог романа, публикованог 30-их година 20. века, дешава се у времену када су Сједињеним Америчким Джавама харале последице такозване „велике депресије", док су протагонисти обесправљени надничари који, упркос томе што трпе хирове својих привремених газда, упорно маштају о животу достојном човека. Поштујући епоху, редитељ је само још жешће назначио паралелу између последица две економске кризе - оне која је својевремено, концем двадесетих година минулог века, срушила Вол стрит, и ове данашње која не престаје да потреса свет. Међутим, Мустафић је у овој доследности пропустио да на драмски материјал примени средства савременог театра, сматра Александар Милосављевић и образлаже: „ проблем Мустафићеве инсценације је у томе што натурализам, на којем је редитељ инсистирао, подразумева прецизност и апсолутну доследност, којих у барско-подгоричкој копродукцији напросто није било - ни на плану сценографије, ни у сфери костима, али ни у избору и реализацији глумачких поступака. С друге стране, комплетан редитељски приступ је деловао анахроно, и то не само у погледу контекста овогодишњег Бијенала, него и контексту досадашњег Мустафићевог редитељског опуса. На крају ће се испоставити - ма колико на први поглед то могло да изгледа парадоксално - управо је примењени натурализам одузео радњи представе животност: бирајући између стварности и реализма, Мустафић се, нажалост, одлучио за реализам. А он је поништио све оно што би у овој суморној причи из давнина могло да нас се тиче данас".

* * *

Настала на трагу дела Карла Маркса, представа Капитал, у драматизацији Ведране Божиновић и редитеља Андраша Урбана, понудила је сасвим другачији угао сагледавања приче о капитализму, исприповедане дијаметрално супротним позоришним средствима. И овом режијом, оствaреном у Краљевском позоришту „Зетски дом" на Цетињу, Урбан наставља да преиспитује најболније тачке овдашње свакодневице, а као и у свим својим представама, и у Капиталу ефектно склапа елементе музичко-сценског мозаика који разоткрива суштину неолибералног капитализма као глобалног феномена. Овај мозаик редитељ формира од коцкица које припадају конкретној стварности Црне Горе, те показује на које се све начине логика капитала уплиће у тамошњу политику, а самим тим и у све аспекте живота. Четворо Урбанових веома младих актера (две глумице и два глумца) пажљиво нас воде кроз низ сцена чији је смисао постепено указивање на неуралгичне тачке актуелног друштвено-политичког и економског тренутка Црне Горе. Од једне до друге сцене редитељ плете сценску структуру чија театарска енергија кулминира призором крајње разузданог конзумеризма, када су избрисане све црте конкретног национа, када су се људи претворили у незасите и неумерене потрошаче. Јер капитализам укида нације, поништава индивидуалност, брише све границе и човека претвара у роба. Гледајући Урбанов Капитал, видимо и данашњу Србију, али се у позадини тог „портрета" находи застрашујућа слика савременог света, закључује Милосављевић.

Читала Биљана Јовановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар