Грамофонија – Оркестарска дела Леоша Јаначека

Репродукујемо снимке чланова Државне филхармоније из Брна под управом Јиржија Валдханса са плоче коју је објавила продукцијска кућа Супрафон 1967. године.

Највећи део Супрафоновог каталога су чинила остварења чехословачких аутора, а међу њима је посебна пажња посвећена класицима - Дворжаку, Сметани и Јаначеку. Плоче са њиховом музиком су најчешће објављиване у комплетима и серијама, али ни појединачна издања нису била неуобичаејна, нарочито када је реч о мање познатим остварењима. Један такав пример је и албум са тумачењима Јаначекових дела Јиржија Валдханса, који је иза себе већ имао искуство снимања Дворжаковог Концерта за виолончело и оркестар. С обзиром на то да је ова плоча остварила изузетан успех, Валдханс је посегнуо за остварењима у којима је могао да истакне у потпуности своју извођачку концепцију, овога пута без солисте у првом плану. Иако се не може рећи да је овај албум достигао популарност претходног, он је за дискографију Јаначека изузетно значајан, јер су на њему осим Лашких плесова, сва остала дела први пут објављена. Снимак је реализован у Дому уметности у Прагу 1966. године, а технички тим су чинили Здењек Заградник, Франтишек Бурда и Станислав Сикора о којима је било речи у претходним емисијама.

Успех овог албума је праћен реиздањима, која су углавном имала само другачији омот од оригинала, уз пратећи текст о аутору и делима који је на првој плочи изостављен. Тринаест година након Валдхансовог албума, Франтишек Јилек је са истим оркестром поново снимио ова дела, остварујући ништа мањи успех. Међутим, питања око квалитета ових албума и њиховог поређења и даље су предмет полемика познавалаца Јаначековог опуса, с обзиром на то да су обе плоче данас доступне на Супрафоновом интернет сервису.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић

број коментара 0 Пошаљи коментар