Краљевска музичка академија

У другој емисију циклуса о Краљевској музичкој академији, оперској трупи основаној пре 300 година у Лондону, слушаћете дела Георга Фридриха Хендла.

Георг Фридрих Хендл био је једна од кључних личности у подстицању интересовања за италијанску оперу у Лондону и био је укључен у пројекат Краљевске музичке академије од њеног оснивања. Ипак, у првих неколико сезона рада академије, Хендлов допринос као композитора неретко је био у сенци других имена мајстора опере серије, попут Ђованија Бонончинија и Атилија Ариостија. Својеврсни преокрет Хендл је начинио у фебруару 1724. године својом опером Јулије Цезар у Египту, која је била апсолутни сценски тријумф и која је засенила две Бонончинијеве опере извођене исте сезоне. Опера Јулије Цезар у Египту издваја се по богатој инструментацији, која укључује четири хорне и широк спектар дрвених дувача, као и изненађујуће богатој мелодици. Једна од тајни успеха Хендлове опере свакако лежи у чињеници да је вокалне роле Цезара и Клеопатре пажљиво моделовао према певачким способностима водећих солиста Краљевске музичке академије – кастрата Франческа Бернардија Сенесина и примадоне Франческе Куцони – са којима је сарађивао и претходних година.

Од самог почетка рада академије, успех представа зависио је од популарности певача, а унутрашњи односи у компанији неретко су били диктирани личним односима између самих певача. У том смислу, лондонска Краљевска музичка академија није се битно разликовала од других институција италијанске опере серије широм Европе, које су биле фокусиране на певаче. За сезону 1725-26. године, директори Краљевске музичке академије одлучили су да ангажују још једну европску певачку звезду тог времена – италијанску сопранисткињу Фаустину Бордони, која је своју каријеру и завидну репутацију изградила у родној Венецији и другим градовима на северу Италије. Фаустина Бордони и Франческа Куцони убрзо су постале главне ривалке лондонске оперске сцене, обе са бројним верним обожаваоцима који су продубљивали нетрпељивост између две примадоне, што је у јуну 1727. године довело чак и до физичког сукоба на сцени, у току саме оперске представе, о чему је писала и лондонска штампа. Поједини историчари сматрају да су управо ривалство између Фаустине Бордони и Франческе Куцони и резултујући губитак престижа били главни фактори у кризи Краљевске музичке академије, која је била финансијски зависна од спонзорства аристократије и краљевске породице.

Хендл је у току овог ривалства покушавао да сукоб страсти двеју примадона пренесе на музички ниво, представљајући у својим партитурама јукстапозицију два јасно различита вокална стила Бордони и Куцони. Прва опера коју је написао за обе сопранисткиње била је Александар Велики, премијерно изведена у мају 1726. године. Радња опере прати две принцезе, Роксану и Лизауру, чије су ликове тумачиле Бордони и Куцони, које истовремено покушавају да заведу Александра Великог, кога је глумио кастрат Сенесино.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић

број коментара 0 Пошаљи коментар