Опера комик и Мишел-Жан Седен

У другој емисији циклуса којим обележавамо 300 година од рођења француског либретисте и драматурга Мишел-Жана Седена слушаћете његову оперу Дезертер, за коју је музику компоновао Пјер-Александр Монсињи.

Централним делом у Седеновом опусу сматра се опера Дезертер, за коју је музику компоновао Пјер-Александр Монсињи 1769. године. Ово дело представља прекретницу у жанру опере комик како на плану карактера драмског текста, тако и на плану форме, односно односа текста и музике. Седенова либрета, наиме, показују јасан утицај енглеске грађанске сентименталне књижевности средине 18. века, а начин на који комбинују комичне елементе са сентименталним и скоро трагичним патосом био је сасвим нов у француској комичној опери, која се до тада углавном темељила на бурлескном хумору.

За Пјер-Александра Монсињија, оперског композитора десет година млађег од Седана, који се истицао оригиналношћу и непосредношћу своје мелодике и осећајем за драму, опера Дезертер је уједно била и највећи успех. Блиска сарадња Седена и композитора Пјер-Александра Монсињија омогућила је, пак, изградњу партитуре у којој је музика интегрисана у ток радње и далеко је више од украса. Монсињи је за ову оперу такође написао увертиру која програмски осликава калеидоскоп Седенових ликова, од скоро трагичног насловног лика, до комичног лика стражара.

Монсињи је написао укупно четири опере на Седенова либрета, а сарађивао је и са другим либретистима, попут Шарла Симона Фавара. Изгубивши вид, последњих четрдесет година свог живота провео је ван оперске сцене, али су његова дела извођена са несмањеним одушевљењем публике, а Опера Француске републике доделила му је животно признање и пензију. Дезертер је био на репертоару париске опере све до почетка XX века, а музичари попут Хектора Берлиоза видели су у њему једно од најоригиналнијих музичко-сценских остварења.

У првом чину опере пратимо војника Алексиса који ће бити жртва неслане шале и поверовати да се његова вереница, Луиза, удаје за другога. Алексис сусреће друге војнике и, у тренутку очаја, представља се као дезертер, прижељкујући смртну казну предвиђену за ово недело. У трећем, завршном чину опере јукстапозиција комичних и сентименталних елемената посебно је изражена. Чин, наиме, започиње комичном сценом у којој наводни дезертер, Алексис, покушава да описмени свог затворског стражара, Монтосијела. Ова ситуација пуна хумора испреплетана је са Алексисовим писањем опроштајног писма вереници Луизи. Међутим, Луиза је прибавила помиловање од краља и опера се завршава избављењем „дезертера" и прославом љубави вереника.

Аутор Срђан Атанасовски.
Уредница Сања Куњадић.

број коментара 0 Пошаљи коментар