Разум и осећајност – Концерти за виолончело Жан-Луја Дипора

Дела која ћете слушати у емисији представљају неке од првих концерата за виолончело у Француској, из пера уметника кога савремена публика тек почиње да открива.

Жан-Луј Дипор, познат и као и Дипор млађи, како би се разликовао од старијег брата Жан-Пјера, био је виолончелиста, педагог композитор активан у Паризу током друге половине 18. и прве две деценије 19. века. Виолончелу је почео да га подучава старији брат, и сам изврстан виолончелиста, који је препознао таленат Жан-Луја и који му је омогућио да каријеру настави у Паризу, док је он прешао на двор Фридриха Великог у Берлину. Временом, Жан-Луј Дипор је у француској престоници у засенак бацио свог брата, наступајући у најпрестижнијим салонима, укључујући и приватне концерте Марије-Антоанете и уживајући подршку аристократских кругова. Између осталог, захваљујући Принцу де Гиеменеу, његовом мецени, Дипор је успео да купи Страдиваријусов инструмент, који данас носи његово име и који је у XX веку свирао Мстислав Ростропович.

Како се приближавала револуционарна 1789. година, Дипор је схватио да ће блискост са највишим аристократским круговима ускоро представљати највећу опасност, те је одлучио да напусти Француску, придружујући се брату на пруском двору. Ту је остварио контакте са бројним немачким композиторима, укључујући и Бетовена, те се посветио раду на теоријским радовима посвећеним свирању виолончела, на којима није имао времена да ради током боравка у Паризу. Међутим, ратни вихор који је захватио Европу током Наполеонових освајања, оставио је трага и на културном животу Пруске престонице, а колико су све поре живота биле прожете несигурношћу на тежак начин је искусио сам Дипор, чија је супруга погинула када ју је погодио залутали метак током параде Наполеонових трупа 1806. године. Након тог догађаја, Дипор се вратио у Париз, где је дочекан раширених руку, укључујући се у активности на Наполеоновом двору. Али његова слава је била на заласку и никада није повратио позицију коју је заузимао пре Револуције. Умро је 1819. године у релативном сиромаштву.

Концерти за виолончело Жан-Луја Дипора први пут су у Паризу изведени на Духовним концертима, пре његовог одласка у Пруску. На основу сведочанстава, претпоставља се да је први концерт сасвим сигурно насто у Паризу, док су концерти број 4 и број 5 из његовог „берлинског" периода. Сви концерти поседују троставачну структуру, са пажљиво осмишљеним првим, веома кратким лаганим, и највиртуознијим завршним рондом. Брзе скале, арпеђа у терацама, секстама и откавама, те и скокови из ниског у високи регистар сведоче о веома разноврсној и захтевној техници коју су извођачи, тако рано у развоју овог инструмента, већ морали да поседују како би интерпретирали Дипорове партитуре.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић.

број коментара 0 Пошаљи коментар