Позоришне актуелности

У емисији ПОЗОРИШНЕ АКТУЕЛНОСТИ можете слушати текст Александра Милосављевића написан поводом отварања 53. Битефа, с посебним освртом на представу „Орест у Мосулу” коју је режирао Мило Рау, а изводи је трупа „НТ Гент” из Белгије.

 

53. Београдски интернационални театарски фестивал свечано је отворила кореографкиња Констанца Маркас, која је својим говором емотивно исказала поштовање према Битефу, али и према свакој уметничкој форми која афирмише слободу. Како коментарише Александар Милосављевић, иако су њен говор неки схватли као декламацију испразних фраза, док су остали у њему видели политичке поруке, ова палета различитих тумачења је с једне стране нормална и уобичајена, а с друге је заправо парадигма која указује на саму суштину и вишедеценијску мисију овог фестивала. Јер Битеф је био и остао простор слободе у којем се већ 53 године сусрећу, међусобно преплићу, а неретко и сударају различите форме позоришне уметности, те самим тим и различити облици театарског мишљења.

Дакле, већ на самом отвртању свако од присутних је добио материјал за властити доживљај и за креирање сопственог размишљања, а онда је у Народном позоришту у Београду изведена представа Орест у Мосулу, у режији Мила Рауа, кога је светска позоришна критика апострофирала као једног од најутицајнијих и најамбициознијих савремених позоришних стваралаца, познатог по храбрости да се ухвати у коштац са актуелним друштвеним и политичким темама.

(photo by Fred Debrock)

Представа је настала на основу Есхилове трилогије и пример је радикалног сажимања драмског материјала; наиме, сводећи три трагедије (Агамемнон, Хефоре и Еумениде) на најелементарнији сиже, готово на скицу, Рау је њихове елементе повезао с ратном драмом која се већ деценијама одвија у Ираку. Комбинујући фрагменте филмске верзије трилогије снимљене у мосулским рушевинама и у представи пројектоване на платну постављеном на позорници, са сценским извођењем коментара Орестије, Рау постепено плете сложено ткање свог наратива. То је прича о злочинима почињеним у име виших циљева, а заправо вазда мотивисаним најприземнијим побудама, о вечитој трагедији појединаца који је суочен са силом јачом од себе - каткад с вољом богова, а у нашем свету са моћима утемељеним у праву јачег да одређује судбину слабијих, о кривици праведника који у потрази за правдом постају злочинци, те напокон о казни која ће на крају изједначити злочинце и њихове жртве, пише Александар Милосављевић.

Читала Марица Милчановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.


 

број коментара 0 Пошаљи коментар