Уметност интерпретације

У вечерашњој емисији представићемо снимак Немачког реквијема Јоханеса Брамса који су 1980. године у бечком Музикферајну за дискографску кућу Филипс, забележили Бернард Хаитинк и Бечка филхармонија и Хор Бечке државне опере. Солисти су били сопран Гундула Јановиц и баритон Том Краузе.

Бернард Хаитинк, један од највећих диригената данашњице, је пре само неколико дана - тачније 6. септембра на фестивалу у Луцерну, одржао свој последњи концерт у каријери, са којим се опростио од концертне позорнице у 90. години живота. Рођен је 1929. године у Амстердаму, где је у завршио студије дириговања и виолине, да би се на концертном подијуму појавио 1955. године као диригент Симфонијског оркестра Холандског радија. Већ следеће године, Хаитинк замењује Карла Марију Ђулинија на месту уметничког диригента Консертхебау оркестра. Почасни диригент овог оркестра Хаитинк је постао 1961. године. У периоду од 1987. до 2002. године радио је и као уметнички директор Краљевске опере у Ковент Гардену, да би потом дошао на чело Државне капеле из Дрездена. Током шест деценија каријере, Хаитинк је снимао за више дискографских кућа - посебно за Филипс - забележивши широки опсег оркестарске литературе, унутар којег су остала посебно запажена тумачења комплетних симфонијских опуса Бетовена, Брамса, Шумана, Чајковског, Брукнера, Малера и Шостаковича, која спадају у ред антологијских снимака класичне музике последње трећине XX века. Оно што Хаитинкове интерпретације одваја од многих других је дубока хуманост и осећај како за дело, тако и за музичаре, односно поштовање спрам укупног ангжмана оркестра у магији извођења музичке композиције.

Уредница емисије: Ксенија Стевановић

број коментара 0 Пошаљи коментар