Оперe – Ђузепе Верди: Разбојници

Слушаћете оперу „Разбојници” Ђузепа Вердија која је забележена на представи одржаној 18. јуна ове године у Миланској Скали на премијери нове поставке овог дела којом је руководио Микеле Мариоти. Главне улоге су тумачили бас Микеле Пертузи као Максимилијан, гроф Мур, тенор Фабио Сартори као Карло, старији Максимилијанв син, баритон Масимо Кавалети као Франческо, млађи Максимилијанв син, сопран Лизет Оропеза као Амалија, Максимилијанова нећака, тенор Франческо Питари као грофов слуга Арминио, баритон Матео Дезоле као разбојник Рола и бас Алесандро Спина као свештеник Мозер. Хором и оркестром театра Ла Скала из Милана Диригује Микеле Мариоти.

Верди је 1845. године добио прву поруџбину из иностранства и то од Her Majesty's Theatre из Лондона да напише нову оперу, после великог успеха Ернанија у енглеској престоници. Иако је премијера била заказана за наредну годину, због лошег здравственог стања композитора одложена је за 1847. Током тог периода, Верди је радио на либрету са својим пријатељом Андреом Мафеијем, угледним песником који је био преводилац Шексипра и Шилера на италијански језик. Он је композитору предложио Шилерове Разбојнике као предложак за оперу. Ипак, настанак дела су пратили проблеми: Мафеијев недостатак либретистичког искуства, сукоби са издавачем Франческом Луком, са којим Верди није имао тако добар однос као са Рикордијем, као и лоше енглеско време, које је композитору представљало готово непремостиву препреку приликом компоновања. Премијера је уприличена 22. јула 1847. године у Лондону. Сам композитор је дириговао извођењем, док је славна сопранисткиња Џени Линд тумачила Амалију. То је био изузетан друштвени догађај: присуствовала му је и сама краљица Викторија и принц Алберт, војвода од Велингтона и крем британске аристократије. Опера је, стога, доживела тријумфални успех. Ипак, овај ентузијастични пријем није био дугог века, а у Италији Разбојници никада нису заживели на оперским позорницима. У двадесетом веку ова опера се обнавља с времена на време, као посебан догађај, али не заузима стално место на оперском репертоару, остајући једна од мање познатих Вердијевих дела.

Италијански музиколог Антонио Ростањо овако описује специфичност Вердијевих Разбојника: „Генерално узевши, сви протагности су затворени у саме себе, одвојени од реалности, у суштински недостатак људског контакта. Ова карактеристика је нагнала Вердија да смањи дијалошки простор опере зарад унутрашњег монолога. У том смислу ову оперу можемо назвавти и експерименталним делом". А потом Ростањо закључује да је у Разбојницима присутан егзистенцијиални песимизам и меланхолични нихилизам који открива Вердија као „великог оперског меланхолика".

Уредница Ксенија Стевановић

број коментара 0 Пошаљи коментар