Научни скупoви

Естетика у хуманистичком кључу – говори Никола Танасић

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, четвртком можете слушати снимке са конференције „Естетика у хуманистичком кључу” која је, у организацији Естетичког друштва Србије, одржана 16. и 17. маја у Заводу за проучавање културног развитка у Београду. У вечерашњој емисији овог циклуса можете пратити излагање Николе Танасића „Стара Грчка у Холивуду: источник цивилизације и ватромет неразумевања”.

У глобализованој култури у којој је израз „епско" (epic) израстао у једну од највећих похвала које гледалац може изрећи за неки филм или телевизијски програм, није чудо што „индустрија забаве" полако поново открива античку историју као извор инспирације, и као згодан начин да се домогне бесплатних предложака из јавног домена који су „једнако добри" као фантастичне франшизе које својим власницима ауторских права доносе милијарде. И док је савремено разумевање Античког Рима (а поготово његове позне, декадентне фазе) постајало све чвршће и јасније, а док се однос индустрије према библијским мотивима - некада камену темељцу институције холивудског блокбастера - у потпуности изменио, Античка Грчка, са својом нарочитом културом и необичним обичајима, остала је донекле мистерија за продуценте, сценаристе, и редитеље. У старом Холивуду то је обично подразумевало употребу образаца лакше преносиве, у већој мери романизоване (или прецизније речено - романтизоване) хеленистичке културе, уместо класичне хеленске, што је филмове о Старој Грчкој, по правилу, чинило необично испосредованим и никада толико популарним као аналогна остварења о римским (или библијским) мотивима. Истовремено, елементи заплета, мотиви, и етичке дилеме старогрчке књижевности све су популарнији у филмовима сасвим различитих жанрова, запажа Никола Тансић, сматрајући да ови трендови постају све очигледнији у савременом Холивуду, који се истовремено мучи да (још једном) усвоји старогрчко наслеђе као потенцијално непресушан извор „епских" радњи и заплета, и успешно интегрише његове елементе, фигуре, и облике у филмску и ТВ продукцију других жанрова, укључујући ту и оне најпопуларније и најисплативије: епску и научну фантастику, као и адаптације стрипова. Сходно томе, аутор излагања прво анализира разлоге бројних неуспеха западне глобализоване културе да непосредно користи старогрчко културно наслеђе, потом разматра неке недавне покушаје да се разбуди западно интересовање за грчку митологију и историју на филму и телевизији, те настоји да установи зашто су се стрипови и графичке новеле испоставили као најуспешнији посредник између античких изворника и успешних глобалних блокбастера. Најзад, Танасић ће покушати да из свега тога изведе неколико општих закључака о месту античког грчког наслеђа у савременој глобализованој култури.

Уредницa циклуса Тања Мијовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар