Хроника Трећег програма

Прочитаћемо осврт Николе Живановића на збирку песама Слободана Јовића „Страх од савршенства”, а потом осврт Радомира Путника на књигу Зорана Максимовића „Све наше Хеде”.

Књигу песама Слободана Јовића Страх од савршенства објавила је прошле године издавачка кућа Повеља из Краљева. Како коментарише Никола Живановић, то су песме аутсајдера, али не песме о типичном аутсајдеру које су већ постале клише у савременој књижевности. Сиромаштво, географска позиционираност песника у неком малом селу поред Лопара, и са тим повезан повишен степен религиозности у односу на градске људе, дају овој поезији специфичну мешавину тематских елемената која је сама по себи довољна да обезбеди дозу оригиналности. Уз то, Јовићева поезија је директна - он пише непосредно, не компликујући, не стварајући у песмама и другостепена књижевна дела, а ипак успевајући да увек остане на висини задатка и да му песма не склизне у баналност. Осим тога, Страх од савршенства је до краја песимистичка књига, али тај песимизам није насилан, није измишљен и зато ове песме остављају дубок утисак, чак и када само прикажу неколико детаља.

* * *

Стеријино позорје из Новог Сада недавно је објавило студију Све наше Хеде, у којој је театролог Зоран Максимовић анализирао поставке знамените драме Хенрика Ибзена Хеда Габлер на позоришним сценама у Србији. По речима Радомира Путника, драматуршким особеностима као и естетичким вредностима драме Хеда Габлер аутор је посветио дужну пажњу, у оној мери колико му је то потребно за театролошке анализе досадашњих поставки овог комада, а тежиште истраживања је било на описивању премијера Ибзенове драме, као и на њиховој рецепцији у стручној јавности. Максимовић констатује да је на српским позорницама Хеда Габлер до сада била постављена десет пута: две поставке се бележе у периоду између два светска рата (прва у Српском народном позоришту у Новом Саду 1920, а друга у Народном позоришту у Београду 1922. године), док се после Другог светског рата Ибзенова драма чешће приказује. Поштујући начела театрографије, Зоран Максимовић пружа податке о свим поставкама Хеде Габлер у српским позориштима, али основна замисао ауторове студије - театролошка реконструкција и осветљавање уметничких домета ове Ибзенове драме - почива на две поставке Хеде Габлер, и то у Југословенском драмском позоришту у режији Мате Милошевића 1975. године и у Српском народном позоришту у режији Димитрија Ђурковића 1984. године.

Читала Биљана Јовановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар