Стваралаштво Јозефа Елснера

У петој емисији циклуса који приређујемо поводом 250 година од рођења Јозефа Елснера слушаћете оркестарска остварења овог композитора и његовог савременика Карола Липинског.

Јозеф Елснер написао је осам симфонија, али су, нажалост, сачуване само две које је објавио: Симфонија у Це-дуру, опус 11, штампана 1805. у Офенбаху, и Симфонија у Бе-дуру, опус 18, штампана у Лајпцигу 1818. године. Симфонија у Це-дуру сврстава Елснера у групу композитора који су у првој деценији 19. века трагали за начинима даљег развоја симфоније након Хајдновог позног опуса, а чији напори су били прекинути или засењени Бетовеновим херојским симфонизмом. У току 1805. и 1806. Елснер је, такође, покренуо музички клуб у Варшави у коме су по први пут представљене Бетовенове ране симфоније, а у чијим активностима је учествовао и Ернст Теодор Амадеус Хофман.

Двадесет и једну годину млађи од Елснера, пољски композитор и виолиниста Карол Липински такође је на почетку каријере радио у опери у Лавову, али је након тога започео период путовања који је трајао све до 1839. године, а током којег се представио широм Европе као врстан виолиниста-виртуоз, сарађујући са уметницима попут Николе Паганинија, Луја Шпора, Роберта Шумана, Франца Листа и других. Свој први концерт за виолину Липински је написао 1822. године. Реч је о манифестно амбициозном делу, које је требало да надмаши домете његових савременика, попут Пјера Родеа и Луја Шпора. Емитоваћемо Виолински концерт број 1 у фис-молу, опус 14.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић

број коментара 0 Пошаљи коментар