Aлександaр Милосављевић: Позоришне актуелности

У емисији ПОЗОРИШНЕ АКТУЕЛНОСТИ можете слушати осврт Александра Милосављевића на представу Кокана Младеновића „Лабудово језеро – ново виђење”, реализовану у продукцији Градског мађарског театра „Чики Гергељи” из Темишвара.

За своју инсценацији Лабудовог језера Кокан Малденовић (који потписује текст, концепцију и режију представе) ангажовао је глумце, а не балерине и балетске играче, а актерима је задао веома тежак задатак. Наиме, идеја је била да глумци отплешу један део својих улога, и то на начин одређен решењима која припадају инвентару аутентичне класичне балетске кореографије, али да Лабудово језеро – ново виђење не буде ни пародија ни карикатура, а намера редитеља није била ни да у славном делу балетске класике открије неке друге, до сада непознате димензије. Прича овог Лабудовог језера много је једноставнија и само се делимично темељи на бајковитом сижеу либрета за балет. Редитељ у представи реферише и на друге ништа мање славне бајке, на Црвенкапу, Снежану и седам патуљака, Пинокија, Ружно паче, али и на савремене филмске бајке као што су Мала сирена или Мери Попинс, а на позорници се појављују и јунаци Мапет шоуа – жабац Кермит, те Статлер и Валдорф, два намћораста старца који отровним примедбама из позоришне ложе непрестано цинично, а често и крајње малициозно коментаришу сценска дешавања. А питање од којег започиње овај процес позоришног преиспитивања гласи: да ли је данас, с обзиром на општеприхваћена правила политичке коректности, уопште могућа позоришна инсценација балета или бајке (рецимо неког дела чији је један од главних јунака принц, дакле представник аристократије, што дезавуише радничку класу; да ли је, исто тако, у ери афирмације феминизма могућа представа у којој су жене сведене на лепе и не одвећ паметне лабудице; шта, затим, чинити са асоцијацијама које код гледалаца осетљивих на расну сегрегацију неминовно буди појава црног лабуда који је у класичној верзији овог балета приказан као негативац), обавештава нас Александар Милосављевић.

Већ је констатовано да темишварска инсценација Лабудовог језера није пародија познатог балета, а огромну заслугу за то што ангажман глумачког ансамбла ни једног часа није указивао на карикатуралност припада кореографкињи Андреји Кулешевић која је креирала сценски покрет као сложену балетску кореографију. Уместо да сугерише гротеску која ће нас увести у пределе фарсе, кореографија указује на сваковрсно онеобичавање и поигравање формом, што опет заокружује актуелну слику ишчашеног света, помереног и на плану игре у мери која кореспондира са ишчашеношћу свеукупне стварности на коју смо осуђени. Озбиљност овако дефинисаног кореографског решења заснована је, наравно, на изузетно озбиљном и преданом ангажману ванредно талентованих глумица и глумаца, а употпуњена је музиком коју је компоновала Ирена Поповић, те сценографијом коју је дефинисала Марија Калабић и костимима које је креирала Татјана Радишић, оцењује Милосављевић.

Читала Биљана Јовановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар