Хроника Трећег програма

Емитоваћемо осврт Дејана Петровића на филм Мадса Бругера „Нерешени случај Хамаршелд” приказан на 12. БЕЛДОКС-у, а потом текст Ивана Миленковића „Бела кожа и црне душе”, написан поводом романа Елведина Незировића „Ништа лакше од умирања”.

Филм Мадса Бругера Нерешени случај Хамаршелд приказан је у оквиру програмске целине „Ударни термин" 12. Међународног фестивала документарног филма БЕЛДОКС.

У овом остварењу аутор се бави случајем трагичне смрти генералног секретара Уједињених нација Дага Хамаршелда 1961. године у Замбији. Чврсто уверен како је посреди или највећа скривана тајна или најглупља теорија завере икада креирана, Бругер, уз помоћ неколицине сарадника, реконструише тајанствену ноћ на замбијском аеродрому и упорно трага за преживелим сведоцима и постојећим документима. Стилски и тематски неодољиво сличан скорашњем остварењу Ање Кофмел Швајцарац Крис, овај филм продире у само осиње гнездо опскурних и тајних парамилитарних организација и на светлост дана износи више од онога о чему су аутори документарца могли и да сањају. Усред сурове и ефикасне колонијалне експлоатације „црног континента", номинално најмоћнији човек планете снажно се противио затеченој ситуацији и настојао да је промени, па је у процесу насилног одвајања покрајине Катанга од матичног Конга настојао да посредује и стане на пут очигледним марионетама белгијске рударске компаније, који су за рачун својих европских господара били спремни да поцепају земљу, пише Дејан Петровић.

* * * 

Роман Елведина Незировића Ништа лакше од умирања, који је недавно објавила издавачка кућа Лагуна из Београда, за свог наратора има раскољниковску фигуру Миралема Микулића, али који за разлику од јунака Злочина и казне, није починио убиство, односно његов злочин је у томе што није починио злочин. Наиме, једне ратне херцеговачке ноћи приповедач је на нишану држао особу за коју се накнадно испоставља да је то био шведски плаћеник у босанском рату, серијски убица, мучитељ и силоватељ, злогласни Џони Акер, који је годинама касније у Шведској починио још два убиства. Од тог сазнања Миралем постаје и злочинац и невин, и иследник и порота, и судија и саговорник себи самом, и жртва и сопствени џелат.

Како коментарише Иван Миленковић: „У овом сложеном тексту Незировић комбинује приповедачке технике и поступке, меша временске планове и просторне координате - прича се не одвија једносмерним временским током, већ се скоковито креће у распону од Акеровог детињства и одрастања, преко босанског рата и бестијалности које је чинио, те повратка у Шведску, до његовог садашњег живота на издржавању доживотне затворске казне. Напоредо са причом о Акеру одвија се исповест самог приповедача, такође у више временских равни и на различитим местима, али у тој разгранатој приповедачкој структури, у којој се Незировић с једнаким мајсторством огледа у криминалистичком жанру, психодрами, ратној причи, документаристичком исказу, љубавним заплетима - а да ниједан пут не посрне, да ниједан једини пут не изгуби равнотежу на том стилском путу - има места и за надљудски напор да се покуша разумети и Џони Акер".

Читала Биљана Јовановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар
Хроника Хроника

Аутор:
Тања Мијовић

Као културно-информативани недељник Трећег програма, ХРОНИКА сваког понедељка доноси осврте и приказе актуелних појава и дешавања у уметности и науци. [ детаљније ]