Опера

Клаудио Монтеверди: Крунисање Попеје

Снимак опере Крунисање Попеје Клаудија Монтевердија који је забележен на представи одржаној 12. августа прошле године на Салцбуршком фестивалу.

Пратићете извођење једног од најцењенијих ансамбала специјализованих за рану музику - ансамбла Цветне уметности под управом Вилијама Кристија. Главне улоге тумачили су: Соња Јончева као Попеја, Кејт Линдзи као Нерон, Карло Вистоли као Отоне, Стефани Д‘Устрак као Октавија, Ренато Долчини као Сенека, Доминик Вис као Арналта и Марсел Бекман као Октавијина дадиља.

Публика у Салцбургу је могла да види нову поставку режисера и кореографа Јана Лауверса, који је сцену испунио плесачком трупом која је чинила да пред публиком увек буде пуно дешавања и покрета. Такође, сам ансамбл Цветних уметности у редукованом издању од само 16 музичара налазио се на позорници, подељен у две врло плитке оркестарске групе. Због тога су музичари често постајали део сценске акције. Вилијам Кристи је дириговао са позиције чембалисте, а његово читање Монтевердијеве последње опере је било истовремено драматично и прозрачно. Критика закључује да је један од најбољих сегмената ове поставке било изузетно музичко умеће, као и радост музицирања Кристијевог ансамбла.

Уз Орфеја из 1607. године, опера Крунисање Попеје је најпознатије остварење Клаудија Монтевердија. Дело је настало и премијерно изведено 1643. године у Венецији, у Театру Сан Ђовани е Паоло. Либретиста опере је Ђан-Франческо Бузанело, венецијански ерудита и члан Академије дељи Инкоњити, једне од најутицајнијих културних и политичких институција у Венецији тога доба. Њихова либерална идеологија, заснована на амбивалентном моралу и политичкој прагматичности рефлектовала се и на садржај последњег Монтевердијевог остварења. Као основа за литерарни предложак опере послужили су догађаји из Пет књига Анала римског историчара Корнелија Тацита.

Крунисање Попеје представља дело у којем се истичу елементи „старог оперског стила" и нових тенденција оличених у већој употреби рефрена и ариозних одсека. Ови елементи ће у деловању следећих генерација композитора добијати већи значај, те ће тако бити створене формалне јединице класичне опере - речитативи и арије. Крунисање Попеје је, ипак, још увек на трагу прокомпоноване драме пер музика, у којој се осећа снажан утицај Монтевердијевог стиле кончитато. Неке од сцена које су заступљене у опери, као што су сцена Попејиног сна или комични разговор између слушкиње и младог пажа, касније ће постати обавезни део оперског жанра.

Уредница Ксенија Стевановић

број коментара 0 Пошаљи коментар