Стваралаштво Јозефа Елснера

У току јула настављамо циклус који приређујемо поводом двеста педесет година од рођења Јозефа Елснера. У вечерашњој емисији слушаћете Елснерову Пасију опус 65 у де молу.

Рођен у шлеском граду Гродкову, Елснер је на почетку своје каријере студирао и радио у Вроцлаву, Бечу, Брну и Лавову. Са тридесет година дошао је у Варшаву, у којој ће остати до краја живота. Елснер је убрзо постао једна од централних личности музичког живота у пољској престоници у првим деценијама XIX века. Тежиште његовог рада било је на музичком организовању и педагошком раду. Био је запажен и као директор Варшавске опере, те је на тој сцени поставио укупно осамнаест сопствених музичко-сценских остварења. Поред компоновања опера, Елснер се посветио и жанровима духовне музике, док је инструменталне жанрове углавном, по доласку у Варшаву, запоставио. Елснеров опус духовне музике обухвата чак тридесет и три мисна ординаријума, од којих двадесет четири на латинском, а девет на пољском језику, као и четири ораторијума. Најзапаженији од њих био је опсежна Пасија опус 65, који је премијерно изведен 20. јуна 1832. године у Варшави. Период када је ово дело настало обележен је великим потресима у политичком животу Пољске који су се одразили и на музички сцену: услед политичке репресије у Пољској краљевини, која је на Бечком конгресу припала Русији, у новембру 1830. подигнут је устанак против руске власти, који је крваво угушен наредне године. Пољска је изгубила аутономију и постала интегрални део Руског царства, а огроман број интелектуалаца и уметника пребегао је на запад, међу њима и Елснеров ученик, Фредерик Шопен. Иако је активно подржао устанак својим сценским остварењем Устанак народа, шездесетдвогодишњи Елснер је остао у Варшави, али се повукао са положаја при Конзерваторијуму, односно Главној музичкој школи. Пасија опус 65 је његово последње велико вокално-инструментално остварење.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Ксенија Стевановић

број коментара 0 Пошаљи коментар