Aлександaр Милосављевић: Позоришне актуелности

У емисији ПОЗОРИШНЕ АКТУЕЛНОСТИ можете слушати осврт Александра Милосављевића на представе „М.И.Р.А”, „Боливуд” и „Кућа лутака. Лечење”, изведене на 64. Стеријином позорју које је одржано од 26. маја до 3. јуна у Новом Саду.

Како коментарише Александар Милосављевић, испоставило се да је Хасанагиница, настала у Новосадском позоришту/Újvidéki Színház-u у режији Андраша Урбана, једног од најозбиљнијих конкурента за награду за најбоље остварење овогодишњег Позорја, имала управо у представи М.И.Р.А. коју је на сцену београдског Битеф театра поставио исти редитељ. Оба дела су, логично, обележена истим редитељским рукописом; у оба случаја је Урбан, заједно са ауторком драматизације, Ведраном Божиновић, спровео сурово радикалан поступак деконструкције. У Хасанагиници то је постигао интервенишући допунама које на најширем плану актуелизују драмски предложак и смештају га у сферу односа патријархалне заједнице према жени, а у представи М.И.Р.A. контаминирајући елементе приче о Мири Траиловић фрагментима из живота Мирјане Карановић, глумице која игра у овој представи, те градећи сложену сценску структуру која сведочи и о јадном стању овдашње театарске стварности, али и о беди нашег незрелог друштва. Ни у Хасанагиници ни у представи М.И.Р.А. се не ради само о женама чија су имeна у насловима ових комада, већ су и Хасанагиница и две Мире (Траиловић и Карановић) редитељу послужиле као парадигме које сведоче о неспособности овдашње друштвене заједнице да се еманципује, да се дистанцира од традиционалистичких образаца паланачког погледа на свет, а у њих свакако спадају и манипулисање женама и потреба да успех сваке особе буде лимитиран, да свако ко се на било који начин уздигне изнад локалног просека буде срозан у паланачко блато.

* * *

И о ауторском пројекту драмске списатељице и редитељке Маје Пелевић Боливуд, реализованом у београдском Народном позоришту, Александaр Милосављевић је детаљно писао за ову емисију. У контексту 64. Стеријиног позорја, критичар додаје да ова представа није пристигла на фестивал само да би подржала селекторов слоган „Побуна – женски род", при чему би се, у овом конкретном случају, појам побуне првенствено односио на саму Мају Пелевић, него да би репрезентовала танку линију репертоарске концепције малобројних наших позоришта која смело афирмишу потребу да на театарским сценама буду озбиљно преиспитана наличја овдашње актуелне стварности. Маја Пелевић нас, наиме, суочава с истинама о ефектима процеса транзиције који, уједињен са бескрупулозношћу главних актера нашег политичког живота, разарају саме темеље друштва.

* * *

Пољска представа Кућа лутака. Лечење у режији Јенджеја Пјасковског, приказана у оквиру селекције „Кругови", под одређеним условима могла је да се нађе и у главном, такмичарском програму 64. Стеријиног позорја, будући да је овај текст настао по мотивима драме Лутка са кревета бр. 21 Ђорђа Лебовића, аутора који је својевремено, заједно са Александром Обреновићем, добитник Стеријине награде за комад Небески одред. Сада је на основу Лебовићеве драме настала прича сличног мотивационог тока, заснована на судбини логорашица у нацистичким логорима, али пребачена у пољску ратну стварност. У представи високе стилизације редитељ Пјасковски ствара необичну сценску атмосферу која сугерише нестварна сновиђења, у којима се међусобно преплићу различите равни и различити погледи на стварност логора над чијим улазом, уместо слогана „Рад ослобађа", пише „Љубав ослобађа".

Чита Марица Милчановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар