Разум и осећајност

Клавирски концерт у Де дуру Игнаца фон Бекеа у извођењу Наташе Вељковић уз пратњу Баварског камерног оркестра под управом Јоханеса Мезуса. .

Овај пијаниста и композитор, рођен 1733. године, по професији је заправо био војник, који се борио у Седмогодишњем рату. Као капетан у пуку Дитерсдорфовог заштитника Принца од Сакс-Хилдбургхаузена, са трупама је стигао у Валерштајн, где га је у службу примио локални владар, Принц Филип Карл од Етинген-Валерштајна. Фон Беке је убрзо стекао поштовање овог аристократе, и као врстан пијаниста, али и интендант на његовом двору. Такође, он је био и ађутант принчевог наследника, Крафта Ернеста, те је по његовом ступању на трон, Фон Беке промовисан у чин мајора, што га није спречило да се бави и музиком до краја живота.

Игнац фон Беке је интензивно путовао, представљајући своја дела у Паризу, Бечу, Манхајму, Берлину и другим значајним музичким центрима тог доба. На овим турнејама је стицао важне контакте, попут оних са Глуком и Хасеом, који су га подржавали и подстицали у намери да заврши оперу Роланд, или са Хајдном, чија дела су посебно утицала на Фон Бекеову поетику, а који је посетио двор у Валерштајну управо због овог композитора. Међу музичарима које је Фон Беке довео на овај провинцијални двор, били су и Антонио Росети, Јозеф Рејха, и Фридрих Вит, а сачуване музикалије у дворској библиотеци, сведоче о богатом и развијеном репертоару који је извођен на двору у овом баварском граду.

Као пијаниста, Фон Беке је уживао велики углед. На прослави крунисања Цара Леополда II 1790. године, свирао је Концерт у четири руке заједно са Моцартом. То није био први сусрет двојице уметника, јер су петнаест година раније у Минхену учествовали у музичком дуелу. Песник и композитор Кристијан Фридрих Данијел Шубарт, који је био у публици, тада је тврдио да је Фон Беке био победник и да је свирао боље од Моцарта: „У Минхену прошле зиме сам чуо двојицу највећих пијаниста, Господина Моцарта и Капетана фон Бекеа", записао је Шубарт и наставио да је „Моцартово свирање имало одличну тежину, и читао је а прима виста све што би ставили пред њега. Али, ништа више од тога. Фон Беке га је надмашио у сваком погледу - у агилности, грациозности и разгаљујућој слаткоћи", закључио је тада Шубарт. Ипак треба рећи да су Моцартове присталице, са друге стране, сматрале Фон Бекеово свирање „плитким и недисциплинованим".

Уредница Ивана Неимаревић

број коментара 0 Пошаљи коментар