Хроника Трећег програма

Можете пратити тескт Владиславе Гордић Петковић „Бајка у Босни”, написан поводом романа Лане Басташић „Ухвати зеца”, који је прошле године објавило Контраст издаваштво из Београда.

Роман Лане Басташић Ухвати зеца инспирисан је Алисом у земљи чуда Луиса Керола и другим делима дечје књижевности и заснован је на конвенцијама књижевне фантастике, али се бави врло деликатним темама одрастања и сазревања у послератном, постјугословенском окружењу. Роман се пласирао у најужи избор за НИН-ову награду критике за роман године и изазвао приличну читалачку и критичарску пажњу у Србији и земљама региона. Оно што га чини изузетним јесте и бављење женским пријатељством, иначе маргинализованим и потцењеним мотивом у српском књижевном стваралаштву: равноправне јунакиње су Сара и Лејла, пријатељице из детињства које се поново срећу након дванаест година како би кренуле на заједничко путовање потраге и сазревања, на путовање које ће им можда донекле разјаснити њихов сложен и слојевит однос.

Како пише Владислава Гордић Петковић: „Путовање простором некадашње Југославије које се претвара у потрагу за сећањем, историјом и идентитетом - тако би се могао описати други роман Лане Басташић, који јесте фантастички параболични суноврат у прошлост, у детињство, у обликовање емоција, духа и душе, у безуспешан покушај мирења са пореклом као задатим идентитетом. На крају романа очитује се да је потрага за коренима осуђена на неуспех уколико у пореклу тражимо одговор на сва питања која нас муче. Цикличном формом нарације у којој се све потраге враћају на почетну тачку, сугерише се да се корени не откривају након дугог трагања зато да би се славили и идеализовали, већ да би се од њих што даље побегло. Порекло Сариног и Лејлиног идентитета сакривено је, потиснуто, а можда чак и неповратно изгубљено у историји ратова, мржње и конфликата са којима су неспособне да се суоче. Поновни сусрет двеју пријатељица није носталгичан, романтичан нити обећава мирење и идилу, напротив: тај сусрет је силазак у мрачне ходнике прошлости, о чему сведоче речи Саре, која је истовремено и драматизована нараторка, са чијим виђењем непоузданог приповедача читалаштво све време мора да се носи, интерактивно преиспитујући њене мотиве и пориве... Роман Лане Басташић важан је као роман одрастања, као роман о рату и последицама рата, као роман о идентитету; као прилог изучавању фантастике у прози; као пример апропријације тема и мотива у наративу. Као запажен роман ауторке која припада млађој генерацији писаца у региону, и чија поетика свесно и хотимично рефлектује добро познате књижевне и културне мотиве из дела Луиса Керола, ово остварење може да буде пример за укрштање различитих тема и утицаја, за преиспитивање мотива дома и порекла, тела и територије, али у великој мери може да буде и поприште сукоба сучељених филозофских, историјских и идеолошких концепција."

Читала Марица Милчановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар