Антологија српске музике

Дела Милоја Милојевића: симфонијска поема Смрт Мајке Југовића, Соната за флауту и клавир у фис молу, опус 89 и Прва свита за гудачки квартет, опус 75

Милоје Милојевић је рођен 1884. године у Београду. Прве часове композиције похађао је у новосадској Гимназији код Исидора Бајића. У периоду од 1904. до 1907. године студирао је на Филозофском факултету и у Српској музичкој школи у Београду, у класи Стевана Мокрањца. Након тога, до 1910. године у Минхену је похађао студије музикологије у класама Адолфа Сандбергера и Теодора Кројера, композицију код Фридриха Клозеа, дириговање у класи Феликса Мотла и клавир код Рихарда Мајер-Гшраја. Године 1911. долази у Београд где ради као наставник у гимназији и Српској музичкој школи, замењујући и Стевана Мокрањца као диригента Београдског певачког друштва.

Милојевића први светски рат одводи преко Албаније у Француску, одакле се 1919. године вратио у Београд. У периоду од 1924. до 1925. године завршава студије музикологије на Карловом универзитету у Прагу, где докторира у класи Здењека Неједлија. На Београдском универзитету предаје историју музике, а 1925. године оснива камерно музичко удружење Collegium musicum, које ће све до 1941. године имати важну улогу у музичком животу српске престонице. Наиме, Милојевић диригује ансамблом удружења, држи уводна предавања, а такође покреће и едицију дела савремених југословенских композитора. Године 1939. постаје редовни професор композиције на Музичкој академији у Београду.

Проучавајући уметничку личност Милоја Милојевића, Власитимир Перичић истиче да је као стваралац, Милојевић започео са позиција националне школе, али је у свој музички језик асимиловао утицај немачког неоромантизма и француског импресионизма, окушао се и у експресионистичким тражењима, да би завршио свој опус повратком идиому родног тла.

Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић

број коментара 0 Пошаљи коментар