Научни скупови

Постистина у савременом добу – говори Милорад Ступар

У две вечерашње емисије НАУЧНИ СКУПОВИ можете слушати излагање Милорада Ступара „Истина нас се тиче”. Снимак је забележен на научном скупу „Постистина у савременом добу” који је одржан 9. и 10. маја у организацији Одељења за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду и Српског филозофског друштва.

 

Полазећи од дефиниције постистине из Оксфордског речника, где се типичним примерима постистине могу сматрати ставови у којима се научни резултати или утврђене чињенице игноришу или проглашавају небитним приликом доношења одлука, при чему истини придаје мања вредност него веровањима или осећањима, Милорад Ступар настоји да прокоментарише и образложи следећих пет мотива:

1) пре свега, да су околности у друштву и карактеристике јавности, које све заједно често називамо „добом постистине", природна последица настојања да се у политици и академским круговима потхрањује припрости релативизам и такозвани „постмодернистички" поглед на свет;

2) да је, социолошки гледано, дисеминација постистина чиста будалаштина која је олакшана одсуством признавања релевантног ауторитета, односно, лошим образовањем у погледу оног што се назива културом и посебно политичком културом;

3) да је, генерално гледано, дисеминација бизарних идеја, као и опасних произвољних настојања у политици и бизнису, омогућена ширењем и сведоступношћу електронске комуникације (зато се доба постистине и везује углавном за 21. век када настаје процват „друштвених мрежа" или такозвана „мрачна страна" интернета);

4) да пристајање на околности у којима опстаје јавно мњење опхрвано културом постистине делимично почива и на људској слабости - људи напросто желе да чују оно што им годи, одбијајући да прихвате непријатне чињенице, па тако постају саучесници у креирању и одржавању околности постистинитог друштва;

5) да је излаз из стања друштва одређеног „својством постистинитост" у мукотрпном инсистирању на провери извора информација у јавном пољу, што подразумева паралелно умрежавање природног и здраворазумског става да постоји реалност са којом се хватамо у коштац да би у животу опстали и да је у тим настојањима научно истраживање незаобилазно, са настојањима у изградњи институција ваљаног демократског друштва у којем методе извештавања у јавности почивају на посредовању, односно на проверавању информација у светлу чињеница и на њиховом повезивању са ставовима компетентних зналаца.

Следећег петка, 31. маја, можете пратити излагање Ивана Младеновића Епистемичка демократија и истина са овог научног скупа.

Уредници циклуса Тања Мијовић

број коментара 0 Пошаљи коментар